Evropa

Posle 74 godine: "Laokonov" povratak u Evropu 2

Gostovanje u Evropi: Laokon,,El Greko

20230122_103824

23. 1. 2023. / 16.03

Posle 74 godine: “Laokonov” povratak u Evropu

El Grekova slika koju je knez Pavle Karađorđević prodao Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu, posle 74 godine prvi put se vratila u Evropu. Do 19. februara će biti u Budimpešti na najvećoj izložbi dela slavnog španskog umetnika

U Muzeju lepih umetnosti u Budimpešti do 19. februara traje verovatno najveća izložba El Greka koju ćete ikada videti.

Među izloženim delima je i "Laokon“, čiji je vlasnik bio knez Pavle Karađorđević do 1949. godine, kada ga je prodao Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu.

Izložba u Budimpešti je bila povod da se "Laokon“, prvi put posle 74 godine, vrati u Evropu – makar privremeno.

"Quidquid id est, timeo Danaos et dona ferentes!" ("Šta god da je, čuvaj se Danajaca i kada darove nose!"), rekao je prema legendi trojanski sveštenik Laokon kada je čuo da njegovi sugrađani žele da u zidine grada unesu ogromnog drvenog konja kojeg su im na plaži ostavili Grci.

Laokoon je pokušao da ubedi svoje sugrađane da unište Trojanskog konja i čak hitnuo koplje na njega. Iako je imao svoje pristalice, građani Troje su odlučili da ga ne poslušaju, već da umesto toga prinesu žrtvu Posejdonu kako bi uništio neprijateljsku flotu koja je, prema njihovim ubeđenjima, krenula na plovidbu ka domovini.

Žrebom je odlučeno da žrtvu prinese Laokon. Međutim, on je pre toga naljutio boga Apolona, jer je pred njegovim kipom obljubio svoju suprugu. Zato je Apolon poslao zmije Porku i Karibeju koje su ugušile Laokoona i njegova dva sina Antifanta i Timbreja.

Trojanci su ovo protumačili kao kaznu boginje Atene što se Laokon usudio da baci koplje na dar njoj namenjen i zato nisu uništili Trojanskog konja.

Po ovoj legendi El Greko, slavni španski umetnik, naslikao je 1610. čuvenu sliku "Laokon". Umesto Troje, u pozadini scene nalazi se Toledo, španski grad u kojem je slikar tada živeo.

Sliku "Laokon” knez Pavle je pribavio posredovanjem istoričara umetnosti Keneta Klarka, dugogodišnjeg direktora Muzeja Ešmolijen u Oksfordu i Nacionalne galerije u Londonu.  Slika je bila na pozajmici u Nacionalnoj galeriji u Londonu do kraja 1935. kada knez odlučuje da je otkupi za svoju zbirku.

Avgusta 1937. knez Pavle je ponudio ovu sliku na prodaju Džozefu Duvinu, čuvenom britanskom trgovcu umetničkim delima. U propratnom pismu rekao mu je da se boji za sudbinu svoje dece i da nema prava da ulaže u umetnine kada je on jedini član porodice koji za to ima interesovanja. Posle turneje po Evropi, "Laokon” je 1938. ostao u Engleskoj. Tokom ratnih godina, iz izbeglištva u Johanesburgu, knez Pavle je dogovorio prenos slike u Nacionalnu galeriju u Vašingtonu na čuvanje. Zbog teške finansijske oskudice, on je ovo delo prodao 1946. američkom poslovnom čoveku i kolekcionaru Semjuelu Kresu za 40.000 dolara. Iste godine Kres je poklonio "Laokona” Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu.

Kao što je poznato, Knez Pavle je sa porodicom ceo Drugi svetski rat proveo u izolaciji u Egiptu, Keniji i Južnoj Africi. Početkom 1947, kada su britanski kralj Džordž i kraljica Elizabeta posetili Johanezburg, primili su u audijenciju kneza Pavla i kneginju Olgu.

Sa novim pasošem i švajcarskom vizom stigao je u Ženevu, a ubrzo mu je bilo dopušteno da poseti i Ujedinjeno Kraljevstvo. Povodom smrti kralja Džordža VI, februara 1952. bio je pozvan u Vindzor i prisustvovao je sahrani odanog prijatelja. Naredne godine je, kao kraljevski srodnik, pozvan je i na krunisanje britanske kraljice Elizabete II.

Knez Pavle je "Laokona" prodao Nacionalnoj galeriji u Vašingtonu po ceni od 40.000 dolara i porodica je od tog novca kupila kuću u Parizu u kojoj je Pavlova udovica, kneginja Olga živela do pred smrt. Kuća je trenutno u posedu Filipa Ceptera ali mi je kneginja Jelisaveta kada smo prošle godine bili u Parizu rekla da je na prodaju.

"Laokon" se danas procenjuje na 100 miliona dolara.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

 

 

 

 

 

 

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu