Foto: Tanjug
Dok je većinsko stanovništvo indiferentno prema popisu ili ne zna za njega, dotle organizacije nacionalnih manjina agituju na svoje pripadnike da se odazovu u što većem broju. Biće to prvi popis stanovništva sa elektronskim upitnicima što kod nekih građana izaziva sumnju. Kazna za odbijanje učešća u popisu ide do 50.000 dinara
Popis stanovništva u Srbiji počinje za nedelju dana – 1. oktobra. Biće to prvi popis sa elektronskim upitnicima, pa će zato i preliminarni rezultati biti poznati već krajem novembra. Zbog uvođenja ove nove tehnologije neki građani strepe od zloupotrebe podataka, pa su po društvenim mrežama rašireni pozivi na bojkot popisa. Pominju se razne teorije zavere.
Pojedini mediji ocenjuju da pozitivan odnos prema popisu imaju nacionalne manjine, a da je većinsko stanovništvo ili indiferentno ili nije obavešteno da će se popis uopšte desiti.
Da se odazovu popisu, pripadnike nacionalnih manjina pozivaju i zvaničnici. Zuzana Pavlikova, glavna savetnica za pitanja nacionalnih manjina u Misiji OEBS-a u Srbiji, objašnjava da je to zato da bi se videla raznolikost koja ovde postoji i koja je jedinstvena u Srbiji“.
Objasnila jei da „pitanja koja se tiču etničke pripadnosti i veroispovesti, uključujući i maternji jezik, nisu obavezna“, i podsetila „da se time bavi i Kopenhaški dokument iz 1990. godine koji kaže da je pripadnost nacionalnoj manjini lični izbor. Javno izražavanje ili realizacija tog izbora ne sme da donese nikakve negativne posledice za osobu“.
Popis stanovništva je jedino i najveće statističko istraživanje koje obezbeđuje individualne podatke od svakog građanina. Sprovodi se svakih deset godina, a od poslednjeg 2011. godine prošlo je više zbog epidemiološke situacije.
Popisom su obuhvaćeni svi građani Srbije i sva lica koja imaju boravak ili prebivalište u Srbiji.
Za odbijenje učešća u popisu kazne do 50.000 dinara
Ko odbije popis, čeka ga novčana kazna od 20.000 do 50.000 dinara.
Popisivači će ići od vrata do vrata i popunjavaće dva upitnika: popisnicu i upitnik o stanovima. Od građana će tražiti da im kažu ime i prezime, pol, starost, matični broj, migratorna i kulturološka obeležja, i podatke o ekonomskoj aktivnosti – isto kao i prilikom prošlog popisa.
Zakonska obaveza je da se na postavljena pitanja odgovori tačno. Postoje tri pitanja na koja ne mora da se dâ odgovor – o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i maternjem jeziku.
Postoje pitanja koja su naizgled neobična, poput onog za ljude koji su neko vreme proveli u inostranstvu: kada i koliko dugo su boravili van zemlje.
Neuobičajeno je i pitanje koje se postavlja samo muškarcima: koliko biološke dece imaju, ili pitanje gde je živela majka u momentu rođenja deteta. U Republičkom zavodu za statistiku kažu da je to pitanje logično jer se deca iz seoskih sredina rađaju u porodilištima najbližih gradova, pa će se ispostaviti da se u nekom selu nije rodilo nijedno dete, jer piše da su se rodila u gradu.
Tvrde iz Republičkog zavoda i da će se svaki individualni podatak koristiti samo u statističke svrhe. To bi trebalo da znači da individualni podaci sa imenom i prezimenom nikada i niko neće dobiti od Republičkog zavoda za statistiku (RZS) i koristiće se samo u statističke svrhe.
Kriptovana aplikacija
„Cela aplikacija je kriptovana od početka do kraja i na nama je potpuna odgovornost. Ne treba da postoji bilo kakav strah, građani treba da se popišu jer je to važno za sve nas“, poručuju iz RZS.
Demografi očekuju da će rezultati pokazati da Srbija ima oko 600.000 manje stanovnika nego što ih je imala 2011. godine.
Hrvatska, u kojoj je popis upravo završen, ima 400.000 stanovnika manje nego pre 10 godina, i vernika ima manje, ali zato više žena. Srba u Hrvatskoj ima za 56.000 manje nego na prošlom popisu. U Vukovaru je broj pripadnika srpske manjine pao ispod 33 posto, pa gube pravo na dvojezičnost u nazivima ulica i ustanova.
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Skup podrške N1 počeo je u 19 časova, novinarska udruženja upozoravaju na pritiske na medije. Predsednik ANEM-a Veran Matić ocenjuje za Vreme da je očigledno dosadašnji direktor N1 Igor Božić smenjen
Izjava ministra Borisa Bratine da policija ima pravo da bije i ubija studente posle tri dana došla je i do predsednika Srbije, koji se sada zbog nje izvinjava
Otvaranje fabrike dronova najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije otkrio nikakve detalje. BIRN saznaje ko su partneri i da će se proizvoditi u objektima Željka Mitrovića, što njegova kompanija demantuje
Osim retoričke i "bezbednosne", Srpska napredna stranka u susret izborima u Mađarskoj po svemu sudeći pruža i druge vrste podrške bratskom režimu Viktora Orbana. Nije baš sve po zakonu, ali kao i na izborima u Srbiji, neće se valjda zakona držati kao pijan plota
Premijer Srbije Đuro Macut nalazi opravdanje za izjave ministara Glišića i Bratine. Prvi je upozorio roditelje da ne upisuju decu na “blokaderske“ fakultete da im se ne bi „vratila u kovčezima“, a drugi studente da policija ima pravo da „bije i ubije”
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
