Penziona reforma u Francuskoj: Novi prostesti, novo nasilje

Lokalna administracija u Parizu je saopštila da je na protestu u glavnom gradu Francuske bilo 93.000 demontranata, dok sindikati tvrde da je na ulice izašlo oko 450.000 ljudi koji su protstovali protiv reforme penzionog sistema.

France Pensions

Na protestu u Parizu u utorak kasno popodne prijavljeni su sukobi. Policija je upotrebila suzavac nakon što su neki ljudi obučeni u crno upali u jednu prodavnicu i izazvali požar, dok se kolona deonstranata približavala Trgu nacije. U Parizu su uhapšene najmanje 22 osobe, saopštila je policija.

APTOPIX France Pensions

Prema pisanju Frans24 demonstranti u Renu su blokirali obilaznicu oko grada i zapalili jdan napušten automobil, a u Nantu je blokiran ulaz u jednu banku. Zbog protesta je u Francuskoj raspoređeno oko 13.000 policajaca.

Premijrka Francuske Elizabet Borne pozvala je predstavnike sindikata da se sastanu u ponedeljak ili utorak sledeće nedelje.

Francuska na nogama

Francusku od januara potresaju protesti protiv najavljene reforme penzionog sistema. Vlada predlaže (za francuske uslove) radikalne promene: granica za penzionisanje sa punim radnim stažom podiže se sa 62 na 64 godine (života), uz produženje radnog veka za punu penziju sa 42 na 43 godine staža. Protiv zakona je (velika) većina Francuza, najmoćniji sindikati su pokrenuli štrajkove u nameri da blokiraju zemlju. Najveće opozicione stranke – radikalna desnica i stranke levice – kategorički su protiv vladinih predloga, pisalo je „Vreme“ u tekstu Francuska na nogama.

Foto: AP/Jean Francois Badias

Penziona reforma najviše pogađa radnike koji nemaju visoko obrazovanje jer oni počinju da rade i pre navršenih dvadeset godina, pa bi po novom predlogu morali da rade i više od 44 godine za punu penziju. Druga grupa koju zakon ozbiljno pogađa su žene koje su zbog odgajanja dece imale prekid u radu i koje će pogoditi obaveza da ostvare 43 godine staža za punu penziju.

AP Photo/Aurelien Morissard

Za razliku od “običnih” radnika, zakon neće preterano pogoditi fakultetski obrazovane ljude jer oni zbog dužine školovanja ionako ne mogu da se penzionišu sa 62 godine, a i njihovi uslovi rada su neuporedivo bolji nego kod običnih radnika.

France Pensions

Vlada nudi i “šargarepu”. Garantovana minimalna penzija ne bi bila niža od 85 odsto minimalne zarade (što bi danas bilo otprilike 1.200 evra mesečno), a posle godinu dana od penzionisanja penzije bi se usklađivale sa inflacijom. Predložene izmene, po najavama vlasti, omogućile bi da se penzije za 30 odsto najsiromašnijih povećaju između 2,5 odsto i pet odsto.

Predložene mere su veoma nepopularne: velika većina, više od 63 odsto Francuza, protivi se donošenju zakona, dok 54 odsto stanovništva podržava štrajkove blokade.

J.H./FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com