img
Loader
Beograd, 1°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Hrvatska

Pad drona u Zagrebu: Krater sa puno nepoznanica

12. mart 2022, 18:06 Sofija Popović
Foto: AP Photo/Darko Bandic
Krater usred Zagreba: Istraga je u toku
Copied

Zna se da se radi o bespilotnoj letelici sovjetske proizvodnje. Letela je brzinom mlaznih aviona preko dve države članica NATO i srušila se u trećoj. I Rusi i Ukrajinci tvrde da nemaju veze sa ovim dronom. Istraga je u toku, više detalja očekuje se kada se ostaci izvade iz kratera. Rat u Ukrajini je bukvalno pogodio Hrvatsku

Za „Vreme“ iz Zagreba

U četvrtak uveče 11. marta u glavnom gradu Hrvatske čuo se jak prasak. Nešto je palo sa neba, udarilo u zemlju i napravilo krater velike dubine. Razbacani ostaci oko kratera veoma brzo su pokazali da se ne radi o ostatku nekog meteora ili drugog nebeskog tela, već o vojnoj letelici. Na to su ukazivala dva padobrana na tlu oko rupe. Na ostatku pale konstrukcije videla se i crvena petokraka karakteristična za vojnu proizvodnju iz sovjetskog vremena.

Spletom čudnih okolnosti Hrvatsku je tako i bukvalno pogodio rat u Ukrajini.

Preko dve zemlje NATO-a do treće

Dosadašnja istraga pokazala je da se radi o letelici dugoj 14 metara i teškoj 5 tona. Prava je sreća što nema povređenih jer je pala na nekoliko desetina metara od velikog studentskog doma „Stjepan Radić“ i velikog broja stambenih objekata.

Za sada se zna da je bespilotna letelica do Zagreba došla iz pravca Ukrajine preko vazdušnog prostora Mađarske i Rumunije. Letela je 700 kilometara na sat na visini od 1300 metara. U Mađarskoj se zadržala čak 40 minuta, u Rumuniji 3, a nakon 6 minuta u hrvatskom vazdušnom prostoru letelica se sručila na Jarunskoj cesti u Zagrebu. Radi se o letelici srednjeg dometa TU 141 koja se proizvodila u SSSR. Mađari su potvrdili da su letelicu uočili i pratili, a isto to su uradili i Rumuni. Za mnoge je neverovatno da nijedna od tri članica NATO-a nije reagovalo i srušilo letelicu koja se kretala prema nuklearki Krško.

Ozbiljan bezbednosni propust

Čija je to letelica i zašto je pala u Zagrebu – to se još uvek ne zna. I Rusi i Ukrajinci tvrde da je nisu oni ansirali. Neke analize pokazuju da je Ukrajina jedini operater ovakvih dronova, kao i da su ih koristili u poslednje vreme u špijunske svrhe, ali i kao mamac u slučaju vazdušnih napada. Sa druge strane, ne isključuje se ni mogućnost da su ih Rusi izvukli iz skladišta i da ih sada koriste u iste svrhe kao Ukrajinci.

Vlasti u Hrvatskoj ocenile su da se radi o „ozbiljnom incidentu“, ali da ne treba širiti strah. Predsednik Zoran Milanović poručio je da se mora utvrditi kako je došlo do pada u Zagrebu i kako letelica nije srušena na putu do Hrvatske iznad drugih država članica NATO. „Mene jako zanima, kako nesofisticirana letelica može toliko dugo nesmetano leteti brzinom mlaznog aviona kroz NATO-ov zračni prostor“.

Psihoza straha

Iz NATO-a su saopštili kratko da je „integrisana vazdušna i raketna odbrana pratila put letenja objekta koji se na kraju srušio u Zagrebu“.

U subotu je nastavljena istraga. Nadležni su poručili da će se verovatno znati više detalja „ukoliko budu mogli“ da izvuku ostatak letelice iz kratera.

Studenti iz jednog paviljona studentskog doma nezadovoljni su zbog toga što su evakuisani iz bezbednosnih razloga i ne znaju kada će moći da se vrate u svoje sobe. Rečeno im je da moraju izaći na „neodređeno vreme“.

Kako pišu hrvatski mediji, građani su zabrinuti iako nisu u strahu. Vlasti apeluju da se ne spekuliše o ovoj temi dok se istraga ne završi, jer usred psihoze zbog korona virusa i sada rata ne treba ljude plašiti još više, nego što već jesu.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Tagovi:

bespilotna letelica Zagreb dron Zagreb Hrvatska Zagreb letilica SSSR NATO Rat u Ukrajini Zoran Milanović
Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Vesti

Energetika

29.novembar 2025. Marija L. Janković

Kako to uspeva Orban: Jeftini energenti iz Rusije, izuzeće od američkih sankcija

Viktor Orban je postigao ono, u čemu je njegov „srpski prijatelj“ Aleksandar Vučić neslavno propao: da u istom mesecu dogovori jeftine energente iz Rusije i izuzeće Mađarske od američkih sankcija. Kako mu to uspeva?

Generalštab

29.novembar 2025. M. L. J.

N1: Ministar Selaković osumnjičeni u slučaju „Generalštab“

Tužilaštvo za organizovani kriminal potvrdilo je za N1 da se ministar kulture Nikola Selaković bez opravdanja nije pojavio u petak u tom tužilaštvu na zakazanom saslušanju

Javni servis

29.novembar 2025. M. L. J.

Sukob interesa Klanščeka: Imenuje sam sebe za direktora RTS-a

Za novog generalnog direktora RTS prijavilo se sedam kandidata, od kojih troje ispunjava uslove konkursa. Jedan od njih je u sukobu interesa na samoj granici zakonitosti

Srpska pravoslavna crkva

28.novembar 2025. Marija L. Janković

Crkveni sud traži najtežu kaznu za teologa Blagoja Pantelića

Tužilac Crkvenog suda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke traži konačno isključenje iz crkvene zajednice za teologa Blagoja Pantelića, tvrdi on. Objašnjava da bi ova presuda značila da „kada premine, njegova porodica neće moći da ga sahrani po pravoslavnim običajima“

Jednovlašće

28.novembar 2025. Marija L. Janković

Jedan narod, jedan vođa: Potpuna kontrola svega

Aleksandar Vučić teži ka tome da sve što još uvek nije, stavi pod svoju kontrolu. Na red su došli Vojska Srbije i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Vlast zbija redove ne bi li suzbila pobunu u društvu

Komentar
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić slikan iz profila pred grbom Republike Srbije

Pregled nedelje

Na odru Republike Srbije

Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom

Filip Švarm
Vladimir Putin kači orden Aleksandru Vučiću

Komentar

Zbogom Putine

Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom

Andrej Ivanji
Šatorsko naselje ispred Narodne skupštine

Komentar

Poredak i kultura

Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije

Ivan Milenković
Vidi sve
Vreme 1821
Poslednje izdanje

Afera Generalštab

Poslednja odbrana od varvara Pretplati se
Srbija i svet

Sve brat do brata

Naftna kriza

Miris recesije

Istraživanje

Velike želje, mali kapaciteti

Intervju: Lana Vasiljević, vajarka

Rad usporava događaje

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1821 26.11 2025.
Vreme 1820 19.11 2025.
Vreme 1819 12.11 2025.
Vreme 1818 05.11 2025.
Vreme 1816-1817 22.10 2025.
Vreme 1815 16.10 2025.
Vreme 1814 09.10 2025.
Vreme 1813 01.10 2025.
Vreme 1812 24.09 2025.
Vreme 1811 17.09 2025.
Vreme 1810 10.09 2025.
Vreme 1809 03.09 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure