Foto: Etnografski muzej
Dela velike slikarke viđena očima današnjih fotografa, i njena do sada nepoznata etnografska kolekcija, izloženi su u Čačku i Beogradu povodom sto pedeset godina od njenog rođenja
Sto pedeset godina rođenja Nadežde Petrović, obeleženo je dvema (za sad) izložbama: u Etnografskom muzeju u Beogradu je izložba „Nasleđe: Kolekcija predmeta Nadežde Petrović“, a u Čačku, njenom rodnom gradu, ,,Nadežda Petrović – jedna slikarka, 15 fotografa, 30 umetničkih dela”.
Ova druga je predstavljena na pešačkoj zoni ispred hotela ,,Beograd”, na otvorenom u vidu ulične galerije, s ciljem popularizacije slavnih srpskih i jugoslovenskih slikara uz angažman čuvenih umetničkih i modnih fotografa. Autori fotografija su za ovu priliku napravili interpretacije dela Nadežde Petrović i na savremen, duhovit ili provokativan način doprineli promociji slavne umetnice.
Foto: Facebook Umetničke galerijeAutorka izložbe je Duška Jovanić, a realizovali su je Umetnička galerija ,,Nadežda Petrović” u Čačku, Color Media Communications i Ministarstvo kulture.
U Etnografskom muzeju, Jelena Sekulović autorka izložbe „Nasleđe: Kolekcija predmeta Nadežde Petrović“, odabrala je predmete koje je Nadežda Petrović prikupljala tokom putovanja, kako bi istakla snažan izraz njenih nacionalnih osećanja, umetničkog senzibiliteta i romantičarskog duha s početka 20. veka.
Otkrivanje Nadežde kao kolekcionara – etnografa predstavlja novinu o njoj čak i za stručnu javnost. Prikazani su autentični predmeti među kojima se po zanatskom umeću posebno ističu prsten „stolovat“ i pafte sa predstavom obnaženog boga Bahusa, muška misiraba, muški jelek i ženske košulje sa teritorije Stare Srbije.
Postavka je prvi put prikazana 1917. godine u Lionu, a sad je prvi put u Srbiji.
S.Ć./Nova.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Policija osnovano sumnja da je do smrti na Filozofskom fakultetu došlo padom sa visine jer je iznad, na zgradi fakulteta, bio otvoren prozor na petom spratu, rekao je direktor policije Dragan Vasiljević
Beživotno telo devojke pronađeno je u četvtak uveče na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ana Brnabić zakazala je hitnu sednicu skupštinskog Odbora za obrazovanje. „Sprečićemo na svaki mogući način da režim ovaj tragični događaj zloupotrebljava za sprovođenje dalje represije”, kaže za „Vreme” član ovog Odbora Peđa Mitrović iz Stranke slobode i pravde
Državljanin Srbije koji je po nalogu Rusije organizovao operacije u pokušaju da destabilizuje Francusku i Nemačku, podsticanjem verske i etničke mržnje, identifikovan je u hramu SPC u Moskvi, piše BIRN
Inicijativa „Mladi Kula“ tvrdi da su njihovi aktivisti napadnuti, dok policija navodi da su meta bili članovi SNS-a
Ogromno je interesovanje za izbore u 10 lokalnih samouprava 29. marta. Samo u Kuli, koja ima 40 biračkih mesta, biće najmanje 1.600 posmatrača. I Vlast i opozicija se očigledno spremaju za borbu posle zatvaranja biračkih mesta
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kuća Rastka i Nadežde Petrović na Paliluli je legat o kome bi trebalo da vodi računa Narodni muzej u Beogradu. Ona, međutim, propada više od 30 godina, prozori su uništeni, zidovi vlažni zbog prokišnjavanja. U zemlji busanja u grudi srpstvom državu nije briga za zaostavštinu na kojoj počiva srpski nacionalni identitet
Umetnički model koji je uspostavila Nadežda Petrović, kao borbenu umetničko-političku viziju budućnosti, po svojoj umetničkoj odlučnosti i beskompromisnosti, u svom modernizmu, bio je više nego što je Srbija prvih decenija 20. veka imala sposobnosti da prihvati. Ono što je ostavila iza sebe na umetničkom polju – njeno slikarsko delo, stoji potpuno zasebno, jedinstveno i neuporedivo
"Mi se našim umetnicima-herojima nismo odužili", kaže Ljubica Miljković, autorka izložbe Svetlost u mraku Prvog svetskog rata otvorene nedavno u Narodnom muzeju u Beogradu koja, osim našeg impresionizma, široj publici predstavlja i profesiju ratnog slikara. "Oni nisu voleli rat, nego svoju otadžbinu. Nisu verovali u oružje, nego u pravdu, zakone i umetnost. Zato njihove muze nisu ćutale ni dok su topovi grmeli. Umetnošću su se borili ne samo protiv kolonijalnih aspiracija nego i protiv propadanja i nestajanja"
