Foto: Muzej grada Beograda
Arheološka istraživanja ispod Vlajkovićeve ulice trebalo bi da otkriju rimske grobove, Batal džamiju iz 16. veka, jednu od najvećih u ovom delu sveta, i ko zna šta sve ne. Sudbina arheoloških otkrića nađenih prilikom Vesićeve rekonstrukcije Trga Republike, nagoveštava šta će biti sa ovima ispod Skupštine
Arheološka iskopavanja u blizini Skupštine Srbije koja su počela prošlog meseca, nagoveštavaju važna otkrića o Beogradu.
Ona su obavezna prethodnica izgradnji podzemne garaže u Vlajkovićevoj ulici za 284 parking mesta, zato što je to deo arheološkog nalazišta Antički Singidunum. Poverena su Muzeju grada Beograda.
Arheolozi pre svega očekuju rimske grobove iz 3. i 4. veka, zatim ostatke Batal, odnosno Ejnhan-begove džamije iz 16. veka, i ostatke kuća iz tridesetih godina prošlog veka koje su porušene u bombardovanju Beograda tokom Drugog svetskog rata.
Geofizička snimanja pre početka iskopavanja potvrdila su, rekao je Milorad Ignjatović rukovodilac arheoloških istraživanja iz Muzeja grada Beograda, za portal Sve o arheologiji „da su već na dubini od oko 1,5 m uočeni arheološki ostaci iz starijih perioda. Ostaci antičke nekropole detektovani su u delu parka bliže Kosovskoj ulici, na dubini od oko 2,8 m i po svemu sudeći radi se o grupi grobnica koje su zidane opekama. Međutim, ono što nas je iznenadilo je da smo na istoj dubini detektovali i ostatke pravougaone građevine dimenzija 4×5 m, čiji se temelji pružaju do dubine od oko 3,2 m. U kontekstu nekropole ova građevina bi mogla predstavljati ostatke rimske porodične grobnice a možda čak i ostatke svetilišta.”
U ovom trenutku iskopavaju se građevine iz modernog doba, temelji i podrumi kuća koje su stradale u savezničkom bombardovanju Beograda 1944. godine. Arheolozi već sada sporadično pronalaze arheološke nalaze iz rimskog perioda, fragmente keramike ali i pokoju ljudsku kost, i verovatno će ispod njih naći ostatke iz rimskog doba.
Arheolog Rade Milić iz Centra za urbani razvoj izjavio je za FoNet da je prerano reći šta će se otkriti, ali da je siguran da će taj lokalitet biti dobro istražen i dokumentovan.
„Taj prostor je bio izvan bedema grada i često su se tu odvijale borbe različitih vojski. U tursko doba tu se u blizini nalazila Batal džamija, jedna od najvećih u ovom delu sveta“, rekao je Milić.
Pravcem kojim sada ide Kosovska ulica se izlazilo iz grada, „a po drevnim rimskim običajima tu su se sahranjivali bogati Rimljani. Tako da možemo očekivati da će se ovde pronaći rimski grobovi, sarkofazi, nadgrobne ploče od pre skoro 2.000 godina“, rekao je Milić.
Milić je istakao da će istraživanje biti prilika da se proveri i sloj ispod antičkog, kao i da li eventualno postoje tragovi praistorije Beograda.
Dodao je da treba sačekati da se iskopavanja završe, pa da u odnosu na to šta bude pronađeno struka odluči da li i na koji način da se arheološki lokalitet i artefakti prezentuju.
Poslednja istraživanja Singidunuma vršena su prilikom rekonstrukcije Trga Republike. Tada je iz zemlje izvirila Virtemberška, odnosno Stambol kapija, najčuvenija kapija u istoriji Beograda.
„Grad Beograd se ponosi svojom istorijom i mi ćemo sačuvati ovaj lokalitet, da građani mogu da vide ove bedeme. Radiće se izmena projekta rekonstrukcije. Uradićemo otkop. A, arheološki lokalitet biće pokriven staklom. Pored će se nalaziti informativna tabla. Nemamo mi baš tako puno spomenika da bismo imali taj luksuz da ih ne čuvamo i ne pokazujemo“, rekao je tadašnji pomoćnik gradonačelnika Goran Vesić.
Tada je isticano da tako nešto što ima Beograd ispod Trga Republike, niko na svetu nema. Međutim, Stambol kapija je ipak zatrpana.
Ovo najnovije istraživanje Singidunuma trajaće do sredine juna.
S.Ć./Sve o arheologiji/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ako se obećanje Gorana Vesića obistini, istorijski ostaci Virtemberške/Stambol kapije postaće deo Beograda i sveta
Očuvanje i adekvatno korišćenje arheološkog nasleđa u urbanom jezgru ne ukazuje samo na njihovo poštovanje, već i na očekivani stepen civilizacijskog dostignuća u razvoju jednog uređenog društva
