Rezultati izbora, posebno u Beogradu, su veliko upozorenje Vučiću da je njegova vlast mnogo manje prihvatljiva stanovništvu nego što on govori. I pored toga što je „progutao“ Šapića, na gradskim izborima je dobio samo 38 odsto glasova, zajedno sa SPS-om ima 45 odsto (uz 2,1 odsto nevažećih listića). Zahvaljujući rasipanju glasova Vučić će u Beogradu na „mišiće“ skrpiti većinu, ali ovi izbori pokazuju da je njegova stranka, ne samo u Beogradu nego i u Srbiji (gde je takođe zabeležila značajan pad) na putu silaska sa vlasti. To će se desiti verovatno mnogo brže nego što mnogi misle: već za dve godine biraju se odbornici u 90 odsto opština u zemlji kao i za pokrajinsku skupštinu.
Ali, prozapadna opozicija, koja je očigledno imala potpuno nerealna očekivanja, kao da je dobila nokaut od koga ne može već dva dana da se oporavi. Umesto da su objavili „svoje rezultate“ tokom izborne noći, što su političke stranke tradicionalno radile, i da, ako imaju ozbiljnih primedbi na tok glasanja, to odmah predoče javnosti, cela reakcija tog dela opozicije je komična: lideri koalicije Ujedinjeni za pobedu Srbije kao da su u zemlju propali dok Ekološki ustanak sa Skupštinom slobodne Srbije drži isprazan miting bez ijednog smislenog zahteva sa ne više od 150-200 prisutnih ispred RIK-a.
Interesantno je da se i posle izbora vrti priča o fantomskim biračima na osnovu listića koje su pojedini građani pronalazili u svojim zgradama. Taj problem nije od juče: na svim izborima pojavljuju se takvi listići po stambenim zgradama. Autor ovog komentara pouzdano zna da je u njegovoj zgradi prijavljeno „fiktivno“ dvoje ljudi koji rade u firmi kod komšije da bi mogli da parkiraju automobile u „zoni“. Postoji još nekoliko razloga da se građani uz pomoć rođaka ili prijatelja fiktivno prijavljuju.
Ali čak i da pretpostavimo da vlast to namerno radi, da li je to mehanizam za krađu? Svaki birač mora na biračkom mestu da pokaže ličnu kartu. Taj dokument više nije na „papiru“ koji se popunjava u policijskoj stanici i gde bi, recimo, komandir mogao da „ištancuje“ stotinak duplih ličnih karata, već se štampaju u kovnici novca u Narodnoj banci Srbije.
Čak i da policija izda nalog NBS-u za štampanje više desetina hiljada fiktivnih ličnih karata koje će dobiti „provereni aktivisti“ SNS-a za višestruko glasanje, birač se na glasačkom mestu obeležava nevidljivim sprejom, tako da je sprečen da glasa ponovo. Naravno, pristalice teorija zavere će reći da vlast ima hemijsko sredstvo kojom se neutrališe taj sprej, ali to je na nivou verovanja u „Harp“ ili „Kemtrejl“.
Treba napomenuti i da je birački spisak javan i dostupan opoziciji mnogo pre izbora i da na njega nije bilo primedbi. To sve govori da je pokretanje pitanja fiktivnih birača potpuno besmisleno.
Umesto da opozicija analizira svoje greške, posebno oko kampanje za beogradske izbore uz očajnog kandidata za gradonačelnika, ponovno potezanje „fantomskih birača“ je loš pokušaj da prikriju debakl. Najveći problem ima Dragan Đilas, koji je neprestano objavljivao „prava istraživanja“ javnog mnjenja i koji je kao papagaj ponavljao da vlast gubi Beograd ako na izbore izađe preko 900 hiljada birača.
Izašlo je više od 900.000 i šta sad? Besmislice kao što su „fantomski birači“ neće nimalo podići kredibilitet opozicije, koja se zbog Đilasovih tvrdnji sama uvalila u blato lažne propagande.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
