Lejla Kašić, producentkinja emisije „Dnevnica“ na Radio-televiziji Crne Gore, optužila je muzičara Ramba Amadeusa za seksualno zlostavljanje, potom se oglasio i UNICEF čiji je on ambasador dobre volje, a danas i Rambo Amadeus.
„Juče sam na snimanju epizode ‘Dnevnica’ doživela seksualno uznemiravanje od strane našeg gosta, velikog intelektualca, regionalno prepoznate i uticajne ličnosti, UNICEF-ovog ambasadora dobre volje Antonija Pušića, poznatijeg pod pseudonimom Rambo Amadeus“, napisala je Lejla Kašić u objavi na Instagramu.
Napisala je i da je „strašno, opasno, problematično što neko sklon devijantnom ponašanju kroz angažman u UNICEF-u ima pristup najranjivijim kategorijama društva.“
„To je pogrešno na toliko mnogo nivoa. Takva osoba radi sa najranjivijom kategorijom – decom. Razmišljala sam šta da radim, jer naše institucije nisu reagovale na mnogo teže slučajeve, ćute na femicid, porodično nasilje… Odlučila sam da neću da ćutim. Zbog svih devojčica koje iz bilo kojeg razloga misle da moraju da ćute. Moja moralna, građanska i ženska dužnost i obaveza jeste da kažem“, kazala je Kašić „Vijestima“.
Lejla Kašić ističe da postoji video snimak kao dokaz da ju je Pušić nazvao „glupačom“ i „ludačom“. Kako tvrdi nešto kasnije dobila je i poruku, u kojoj joj muzičar tvrdi da je sve pogrešno shvatila i da „mogu biti dobri drugari“.
Ovim povodom, UNICEF je napisao da je „upoznat s navodima protiv Antonija Pušića. Njegov angažman s UNICEFom je suspendovan do daljnjeg. UNICEF ima politiku nulte tolerancije prema bilo kom obliku seksualno neprimerenog ponašanja, jer je ono u suprotnosti s ključnim vrednostima UNICEF-a“.
Rambo Amadeus je objavio saopštenje na svom fejsbuk profilu.
Njegova objava je iscrpna i otvorena, i omogućava da se stekne potpunija slika šta se stvarno desilo na snimanju „Dnevnice“. Objavljujemo je gotovo u celosti.
„Povodom nesretnog, nemilog i neprijatnog događaja u finalu snimanja epizode serijala “Dnevnica” , kao i medijske halabuke koja ga prati želim da se oglasim i objasnim svoje sasvim nedolično ponašanje prema novinarki Lejli Kašić“, napisao je na početku.
Kaže da je „čitav dan bio nadrndan i sarkastičan zbog činjenice da sam tako brzopleto upao u nešto što nikakve veze nema sa mojim senzibilitetom i uvjerenjima.
Prije svega zbog mog protivljenja da snimamo javno porodicu kojoj se pomaže i time je stigmatizujemo u javnosti. To mi je djelovalo užasno surovo, nisam mogao da pojmim da je to nekome “cool” i da misli da time čini dobro djelo. Emisije sam čekirao površno, nisam ni primjetio da se porodica kojoj se pomaže izlaže medijima. Protivio sam se glasno pred snimateljskom ekipom, ali pošto se čitava lokalna zajednica već radovala da učestvujem u toj dobrotvornoj akciji stavljen sam pred svršen čin.
Nije mi preostalo drugo ne go da pizdim. Na primer zbog producentkinjinog permanentog ispravljanja svake moje rečenice u vezi bilo čega. To je trebalo izdržati.
Zatim zbog bestidnog koketiranja, prenemaganja, koje mi je išlo na živce čitav dan.
Zbog lažnog moralisanja i insistranja na tome kako je taj rad ne znam koliko human, a zapravo se socijalno ugroženi izlažu medijima zarad njene lične promocije.“
Seksualno zlostavljanje zbog kog ja optužen, ovako opisuje:
„Dotičnu gospođicu sam – dok smo se približavali kući socijalno ugrožene porodice, sasvim neplanirano pipnuo ili pljesnuo po dupetu ili pak štipnuo, pojma nemam sad. To nema nikakve veze sa seksom, barem ne s moje strane. Htio sam da joj nekako dojavim da nemam više što, da me je satjerala u ponižavajući položaj. Nekakav zadnji pokušaj da odustane od grubog upada u intimu jedne porodice. Nesretno artikulisan kvazi-drugarski alarm. Seksističan možda, seksualan ne.
Netom kasnije , tokom snimanja, u stančiću ugrožene porodice, dok ja lično nisam uspjevao da kontrolišem svoje ogromno uznemirenje, gdje sam psovao pred kamerom i društvo i državu zbog činjenice da moramo da prosimo da bi nekim ljudima omogućili da plate dugove i napune frižider, dotična je prikazala punu prisebnost i hladnokrvnost.
Nakon snimanja, na samom rastanku, krenula je da demonstrira nekakvu pozorišnu ljutnju i tražila da se izvinem.
Nakon što nije dobila zadovoljavajuće izvinjenje, krenula je u histerični napad, toliko jak da sam joj rekao da je ludača i da treba da se liječi. To zaista iskreno mislim i sad. Baš kao što jednako mislim da je čitava medijska scena bolesna, bez skrupula, u kojoj se u odsustvu jasnih etičkih načela prihvata cancel kultura – kultura srednjevjekovnog lova na vještice samo u eri mobilnih telefona.
Naravno želim tu da naglasim da je meni svaki oblik nasilja prema prema bilo kome, a naročito prema djeci i ženama neprihvatljiv i gnusan. Ali ovdje zaista ne osjećam da sam bio nasilan nego da sam branio sopstveni integritet. Muškarac na njenom mjestu bi prošao gore.
Znam da će me sada medijski sahraniti što nisam prihvatio dominantno društveno licemjerstvo i javno se izvinuo. Ne mogu. Ogavno mi je da se izvinjavam osobi za koju mislim da je manipulativna, devijantna i zla. Naravno da mi je žao što sam izgubio živce i dodirnuo nešto što se ne dodiruje bez dozvole. Naravno da mi je žao što sam izgubio živce i derao se. Nije bilo u redu. Mea maxima culpa. Izvinjavam se svima onima koji su od mene očekivali kvalitetetnije ponašanje pod pritiskom. Nadam se da je ova naizgled tehnikalija u izvinjavanju jasna.
Napominjem jer se time manipuliše, da sam organizaciju Unicef sam odmah sledeće jutro, blagovremeno i samoinicijativno, usmeno i pismeno obavjestio da zamrzavamo naš aranžman dok se slučaj ne rasvijetli. Oni su odreagovali tačno onako kao što valjda moraju.
Debilna cancel kultura koja pojačava današnju psihologiju stada neće me natjerati da se sada plašim od propasti mog ugleda. Boli me patka za javni ugled u kom je javna sfera potpuno degradirana.“
S.Ć./Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
