Na portalu Evropske komisije za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom (RASFF) objavljeno je da su na granici zaustavljeni krastavci iz Srbije namenjeni tržištu Slovenije, jer je u njima pronađen fungicid Metalaksil, prenosi Euronews Srbija.
U obaveštenju komisije navodi se da je reč o svežim krastavcima namenjenim za dalju preradu i da fungicid Metalaksil sam po sebi nije opasan, ali je problem što je u krastavcima pronađena veća količina od dozvoljene.
Dozvoljena količina je 0,01 miligrama po kilogramu, a u krastavcima je zabeležena količina od 0,025.
Nakon kontrole na granici, odlučeno je da se krastavci unište, navodi komisija.
Metalaksil je fungicid koji pripada hemijskoj grupi acilalanina i uglavnom se koristi za suzbijanje plamenjače (bolesti biljke) u zasadima vinove loze, paradajza, patlidžana, krompira, lukovičastog povrća i duvana.
Zabranjeni pesticid
Ovo je treći slučaj u poslednjih nekoliko meseci da je hrana iz Srbije zaustavlja na granicama Evropske unije zbog neispravnosti. Nedavno se slična stvar dogodila kada je Hrvatska prijavila da je tovar breskvi iz Srbije potencijalno rizičan zbog visokog nivoa pesticida hlorpirifos.
Ovaj pesticid je inače zabranjen u Srbiji od 2020. godine nakon što mu je istekla licenca. U Hrvatskoj i mnogim drugim državama legalno se upotrebljavao do 2006. godine, te postao jedna od najiskorišćenijih hemikalija za zaštitu useva, voća i povrća. Od 2006. godine je zabranjen za tretiranje voća i povrća u većini zemalja Evropske unije.
Pročitajte još Prevarantska posla
U pitanju je pesticid za koji je utvrđeno da izaziva poremećaje u razvoju kod dece, mučnine, vrtoglavice, a može dovesti do paralize i smrti.
Samo dve nedelje kasnije, prisustvo istog pesticida zabeleženo je u još jednoj isporuci voća iz Srbije u Hrvatsku – šljiva. Kao i u slučaju krastavaca, radilo se o 25 puta većoj količini štetne hemikalije od dozvoljene.
Šta kažu stručnjaci?
Direktorka za razvoj u BioGenesis-u Violeta Josifova je, povodom slučaja vraćenih breskvi, rekla da Srbija je postala „deponija za neutrošene zalihe hemikalija zabranjenih u EU“.
„Trenutno se ne zna šta od zaliha ima i koliko godina će se to vući po raznim zadrugama i prodavati na crno. Multinacionalne kompanije su sve ono što više nisu stavili na tržište u EU doneli u Srbiju jer im je dozvoljen nekontrolisan uvoz. Time su narušeni mehanizmi tržišne potražnje i ponude“, napominje Josifova, a prenosi Danas.
Ministarstvo poljoprivrede je, kako objašnjava, ignorisalo njene zahteve i upozorenja, a ministarka Jelena Tanasković je „dozvolila interventan uvoz i upotrebu zabranjene aktivne supstance hlorpirifos, koja u Srbiji odavno nije u upotrebi“. Kako zaključuje, to sada može imati negativan ishod po Srbiju jer bi „celokupan izvoz voća i povrća mogao biti zabranjen“.
Pročitajte još Ministarka upozorena, Srbija postaje „deponija“ za hemikalije zabranjene u EU
Međutim, u saopštenju Ministarstva o spornoj pošiljki breskvi rekli su da kada govorimo o notifikacijama „one nisu najava zabrane ili automatske zabrane izvoza i uvoza“, već predstavljaju „upozorenje za zemlju koja dobije notifikaciju da podigne svoj sistem kontrole“.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović napominje da se nadležne institucije ne bave ozbiljno kontrolom zdravstvene ispravnost hrane. O tome svedoči činjenica da se Savet za bezbednost, koji bi trebalo da se bavi procenom rizika u oblasti bezbednosti hrane i daje odobrenje kada neki novi proizvod treba da se plasira na tržištu na osnovu sastava koji navede proizvođač, nije sastao pet godina.
„Kod nas skoro da ne postoji kontrola upotrebe pesticida, fungicida, insekticida i perioda trajanja karence. Nacionalna organizacija potrošača Srbije skoro deset godina traži da joj se obezbede sredstva kako bi mogla da daje uzorke na analizu u nezavisnu laboratoriju, ali joj nisu dodeljena“, rekao je Papović za Danas.
A.E/Euronews Srbija/Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
