Foto: Peggy Peterson/Penn Medicine/AP
Profesorka Kariko i profesor Vajsman upoznali su se ranih 1990-ih kada su radili na Univerzitetu Pensilvanije, u SAD
Katalin Kariko i Dru Vajsman dobitnici su Nobelove nagrade za medicinu zbog svojih otkrića koja su omogućila razvoj mRNA vakcina protiv kovida-19.
Otkrića dva laureata, profesorke Univerziteta u Segedinu u Mađarskoj Katalin Kariko i Drua Vajsmana sa Univerziteta u Pensilvaniji, ključna su bila u razvoju efikasne mRNA vakcine u borbi protiv pandemije kovida-19.
„Kroz svoje revolucionarno istraživanje, koje je fundamentalno promenilo naše razumevanje o međusobnoj vezi mRNA i imunog sistema, laureati su doprineli razvoju vakcina stopom bez presedana tokom jedne od najvećih pretnji čovečanstvu u modernom vremenu“, saopštio je komitet Nobelove nagrade.
Sekretar Nobelovog komiteta Tomas Perlman rekao je da su naučnici bili „oduševljeni i preplavljeni emocijama“ kada su ih kontaktirali i obavestili da su dobili nagrade.
Katalina Kariko rođena je u Mađarskoj 1959. godine. Studiju o modifikaciji nukleobaza RNK sprovela je na univerzitetu u Pensilvaniji. Trenutno je profesorka na Univerzitetu u Segedinu, kao i na onom u Pensilvaniji. Dru Vajsman rođen je u Leksingtonu u Pensilvaniji, a zajedno sa Katalin Kariko sproveo je istraživanje o modifikacijama nukleobaza. Trenutno je zaposlen na Univerzitetu u Penslivaniji kao predavač.
Tokom pandemije kovida, vakcine Moderna i Pfizer/BioNTech bile su zasnovane na tehnologiji mRNA.
Profesorka Kariko i profesor Vajsman upoznali su se ranih 1990-ih kada su radili na Univerzitetu Pensilvanije, u SAD.
mRNA kovid vakcina sadrži genetska uputstva za izgradnju jedne komponente – proteina – od koronavirusa. Kada se ovo ubrizga u telo, naše ćelije počinju da proizvode mnogo virusnog proteina. Imuni sistem ih prepoznaje kao strane, pa napada i naučio je kako da se bori protiv virusa, pa ima prednost kada dođe do budućih infekcija.
Velika ideja koja stoji iza tehnologije je da možete brzo razviti vakcinu protiv skoro svega – sve dok znate prava genetska uputstva za upotrebu. To ga čini daleko bržim i fleksibilnijim od tradicionalnih pristupa razvoju vakcine.
M.J./RTS/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Policija osnovano sumnja da je do smrti na Filozofskom fakultetu došlo padom sa visine jer je iznad, na zgradi fakulteta, bio otvoren prozor na petom spratu, rekao je direktor policije Dragan Vasiljević
Beživotno telo devojke pronađeno je u četvtak uveče na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ana Brnabić zakazala je hitnu sednicu skupštinskog Odbora za obrazovanje. „Sprečićemo na svaki mogući način da režim ovaj tragični događaj zloupotrebljava za sprovođenje dalje represije”, kaže za „Vreme” član ovog Odbora Peđa Mitrović iz Stranke slobode i pravde
Državljanin Srbije koji je po nalogu Rusije organizovao operacije u pokušaju da destabilizuje Francusku i Nemačku, podsticanjem verske i etničke mržnje, identifikovan je u hramu SPC u Moskvi, piše BIRN
Inicijativa „Mladi Kula“ tvrdi da su njihovi aktivisti napadnuti, dok policija navodi da su meta bili članovi SNS-a
Ogromno je interesovanje za izbore u 10 lokalnih samouprava 29. marta. Samo u Kuli, koja ima 40 biračkih mesta, biće najmanje 1.600 posmatrača. I Vlast i opozicija se očigledno spremaju za borbu posle zatvaranja biračkih mesta
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
