Foto: Marija Janković
Rafovi sa mlekom su poluprazni, ili čak potpuno opustošeni. Loša poljoprivredna politika u govedarstvu stigla je na naplatu. Krava nema dovoljno, nema ni mleka, a ljudi panično grabe ono što je ostalo. Vlada je ograničila maksimalnu cenu mleka
Godinama unazad malo ko je pričao o mleku, o kravama, a pogotovo o nedaćama onih koji su ga proizvodili. Ponajmanje su svakako pričali oni koji su nešto trebali da urade. Potrošači su ga kupovali, uvek su mogli da biraju između više proizvođača, te ih se ostalo nije ni ticalo. Od kako su proizvođači mlek krajem avgusta najavili da treba očekivati nestašicu mleka, iznenađeni građani su u strahu da ga neće biti opustošili rafofe.
A nikakvog iznenaženja zapravo nema. Još u aprilu su iz Saveza udruženja odgajivača goveda saopštili da su proizvođači mleka bankrotirali, jer je cena proizvodnje litra mleka nakon (tadašnjeg) poskupljenja stočne hrane višestruko veća od cene po kojoj otkupljivači mleka plaćaju farmerima.
Pređite na bademovo mleko
U dobrom delu beogradskih marketa, u delu gde su nekada šrtčale boje “Moje kravice”, sada je pustoš. Na pitanje da li mleka nije bilo dovoljno, ili su ljudi samo grabili koliko su mogli da ponesu, jedna prodavačica kaže da ko god da je uzimao mleko nije izašao sa manje od tri, ili četiri tetrpaka. Kaže, “poranite u ponedeljak”.
Naravno, da ga je bilo dovoljno ne bi ga bilo moguće razgrabiti tek tako. Društvene mreže su preplavljene snimcima ljudi koji “trpaju” puna kolica mleka, valjda računajući da će se tako opskrbiti za celu godinu.
Zanimljivo je da u istom tom marketu, u blizini Cvijićeve ulice, stoji na pretek tetrpaka “Zbregov” mleka, uvezenog iz Hrvatske. Njegova cena je bila oko 135 dinara.
Naravno, u izobilju se mogu pronaći ona “Alpska”, ili razna Bademova i proteinska mleka, međutim kada cena jednog litra premaši 250, 300 dinara, ljudi valjda shvate da se i bez mleka može.
Šta kaže vlast
Član Privredne komore Srbije Žarko Malinović pozvao je građane preko RTS-a da ne kupuju pakete mleka, već da kupuju “odgovorno”, da bi imali “stabilno snadbevanje”. Vlast tvrdi da nestašice nema, već da je u pitanju “poremećaj na tržištu”.
Malinović je rekao da se tržište snadbeva u onim količina u kojima je to bilo i ranije, ali da je sada došlo do “porasta tražnje”. Dodao je da nema potrebe da se prave zalihe, jer to samo “pogoršava stanje”.
Spoj različitih faktora
Svakako da se najave proizvođača mleka ne slažu sa njima, jer oni već duže vremena tvrde da je ovo samo “uvertira”. Prema mlekarima, za nestašicu su krivi i država, ali i velike mlekare poput Imleka koje su se ponašale “kako su htele”. Spoj smanjenja broja muznih krava, kašnjenja subvencija stočarima, niskih premija za mleko i visoke cene stočne hrane doveli su do ove situacije.
Tome u prilog idu i brojke – Srbija je 2011. godine izvezla duplo više mleka i mlečnih proizvoda nego što je uvezla, dok je prošle godine uvoz bio veći od izvoza za skoro 50 odsto.
I još: PKB, srpski poljoprivredni gigant, danas ima jedva preko 4000 krava, što je upola manje nego prošle godine.
Nema mleka, ali je dobro meso
Sve u svemu, do ove situacije se nije došlo preko noći, već je ovaj problem posledica dugogodišnjeg sistemskog nemara, ili neznanja koje je kao “uvertira” u još veću nestašicu stiglo na naplatu.
Kada su se pre nekoliko godina postavljala pitanja gde su “bačena” sva ona sredstva uložena kroz subvencije u stočarstvo, te zašto sada ima manje krava nego ranije – nadležni su govorili da je sada kvalitetnije meso.
Vlada Srbije je u utorak propisala novu maksimalnu cenu za dugotrajno mleko sa 2,8 odsto mlečne masti, te zabranila njegov izvoz do kraja meseca. Ono sada ne može da košta više od 128.99 dinara.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Penzionisani pešadijski oficir i bivši pripadnik Vojne bezbednosti iznose svoje sumnje u režimsku verziju onoga što se u sredu pre podne odigralo u Ćacilenu ispred Narodne skupštine
Policija je zaustavila studente, koji su iz Novog Pazara pre osam dana krenuli ka Novom Sadu, osam kilometara od Kosjerića. Ovo je prvi put da je policija pretresala studente koji pešače uzduž i popreko Srbije
Ranijom prilikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neke poslanike Evropskog parlamenta nazvao „evropskim šljamom“. Nakon oštre Rezolucije EP o Srbiji opisuje ih kao „patološke lažove“. Nagrdio ih je i Ivica Dačić
Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević povezao je pucnjavu u Ćacilendu sa premijerom Hrvatske Andrejem Plenkovićem. Konstatovao je da je Hrvatska najaktivija u pomaganju "obojene revolucije" u Srbiji, za šta ima "mnogo dokaza"
Iduće godine turska kompanija MKE planira da na Kosovu izgradi Fabriku za prozvodnju municije koja će moći da prozvodi do dvadeset miliona metaka godišnje
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
