Foto: Muzej grada BeogradaBombardovanje Beograda 6. aprila 1941. je izvedeno sa 234 bombardera i 120 lovaca koji su poleteli sa aerodroma iz Beča, Graca i Arada i bacili ukupno 440 tona zapaljivih bombi na Beograd. Foto-album sa ekektima razararanja koje su prouzrokovali sačuvan je pukom slučajnošću
Bio je jul 1945. kada se Aleksandar Horovic sa drugim jugoslovenskim vojnim zarobljenicima vraćao u zemlju. Voz je stao na stanici u mađarskom mestu Nađmaroš. U jednom momentu u vagon ulazi sovjetski oficir i pita da li ima nekog iz Beograda. Horovic se javio i oficir mu je poklonio album sa fotografijama koji je bio zaplenjen nemačkoj vojsci.
Bio je to album „Snimci efekata dejstava na Beograd“ sa fotografijama koje je 29. aprila 1941. nemačka vojska snimila sa kopna i vazduha.
Kasnije je ovaj album Aleksandrova udovica Ana Horovic zaveštala Muzeju grada Beograda.
Dok sam na 82. godišnjicu bombardovanja Beograda sedeo u jednom kafeu na Trgu Republike prošla je Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda, i poklonila mi knjigu „Prizori ‘kažnjenog’ grada“ u izdanju njene kuće u kojoj su objavljena ova potresna, ali i vredna svedočanstva iz albuma.
Album je napravljen u maju 1941, a njegov tvorac je bilo Štabno foto-odeljenje Komande 4. vazdušne flote „Luftvafea“ – iste flote koja je sprovodila i operaciju bombardovanja Beograda 6, 7. 11. i 12. aprila 1941. Bombardovanje je izvedeno sa 234 bombardera i 120 lovaca koji su poleteli sa aerodroma iz Beča, Graca i Arada i bacili ukupno 440 tona zapaljivih bombi na Beograd.
U bombardovanju Beograda 1941. poginulo je 2.274 ljudi. Porušeno je 627, veoma je oštećena 1.601 zgrada, a delimično čak 6.829, među kojima i Stari dvor. Teško je oštećena Vaznesenjska crkva u kojoj je bilo vernika koji su bili došli na jutrenje. Najznačajniji spomenik kulture, Narodna biblioteka sa 350.000 knjiga, uništena je već prvog dana bombardovanja.
Bombardovanje Beograda tokom Aprilskog rata 1941. nikada nije snimljeno filmskom kamerom.
Filmovi o bombardovanju Beograda 1941. godine
Godine 1945. Nikola Popović je uradio prvi posleratni dokumentarni film „Odmazda Beograda“. Popović je sekvence bombardovanja montirao iz drugih dokumentarnih filmova. Scene je skrojio koristeći razni materijal zaplenjen iz nemačkih filmskih žurnala. Ubacio je scene nemačkih aviona, Junkersa 87 (Štuke) i dvomotornih Hajnkela 111. U filmu se nalaze kadrovi neprepoznatljivih gradova u plamenu, snimci bombardovanja Varšave iz 1939, te Roterdama i Londona iz 1940.
Neke kadrove za ovaj film je preuzeo iz nemačkog UFO žurnala broj 405, koji pokazuje posledice američkog bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. Snimio je 1945. rekonstruisane scene eksplozija na ruševinama zaostalim iz rata.
Njegov izmontirani film iz 1945. godine je više decenija u SFRJ prikazivan široj javnosti, u bioskopima i na televiziji, kao autentičan film nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941.
Posledice nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. snimio je odmah po završetku bombardovanja, još pre ulaska nemačkih trupa u glavni grad, kinoamater Radomir Milojković (koji je ujedno i prvi snimio razrušen grad). Njegovi snimci su prvi put prikazani nakon skoro četiri decenije od završetka Drugog svetskog rata u filmu Marka Bapca iz 1978. pod nazivom „Kada je nebo bilo crno nad Beogradom“.
„Skica efekata dejstava na Beograd“ i 68 fotografija
Na planu je naročito upečatljiva razmera uništenja na Dorćolu i u zaleđu Pančevačkog mosta gde su se nalazile sirotinjske četvrti stare Karaburme koje nikako nisu mogle da budu „legitimni ciljevi“.
Fotografije snimljene sa kopna otkrivaju žestinu bombardovanja, naročito one na kojima se nalazi delimično srušeni Stari dvor.
Javnost je saznala za album tek 1981. kada je organizovana izložba povodom 40 godina od bombardovanja Beograda 1941. Povodom 80. godišnjice bombardovanja Muzej grada Beograda organizovao je izložbu ovih fotografija posle koje se rodila ideja da ovaj vredan materijal bude objedinjen u knjizi „Prizori ‘kažnjenog’ grada“, koju sam, kao što sam već rekao, dobio na poklon.
Momčilo Marjanović tvrdi da je od početka studentskih protesta bio zadužen za organizovanje ljudi koji su tokom studentskih protesta zastrašivali i fizički napadali građane. TOK je pokrenuo predistražni postupak
U Briselu čekaju da vide kako će izbori proteći i prikupljaju informacije, a važnu ulogu imaće i izveštaji nezavisnih domaćih i međunarodnih posmatrača tokom izbornog dana, kaže direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Igor Bandović
Izmena pravila o izboru rektora Univerziteta u Beogradu verovatno će čekati novi Savet, jer sadašnjem ističe mandat. Spor je nastao zbog toga što je prosvetna inspekcija poništila julsku odluku, a nije jasno hoće li isto uraditi i sa septembarskom.
"Radar" je objavio Skaj prepisku iz 2020. u kojoj se pominju „Oskar” i „Čvarak”. Ovaj nedeljnik tvrdi da se iza tih nadimaka krije Aleksandar Vučić. Njegovo ime se u porukama ne navodi eksplicitno, identitet se izvodi iz sadržaja poruka.
Studenti traže objavljivanje dokumentacije u slučaju „Generalštab" i 49 osoba koje je pomilovao Aleksandar Vučić. Akcija sledi nakon medijskih navoda o intervenciji bivšeg predsednika Srbije u vezi sa ukidanjem statusa zaštićenog kulturnog dobra Generalštabu
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
