Vesti

Vesti

Nemačka: Šta da očekujemo od nove vlade 1

Postignut dogovor: Olaf Šolc, Analena Berbok, Robert Habel. Kristijan Lindner

FOTO: AP Photo/Markus Schreiber

25. 11. 2021. / 17.17

Nemačka: Šta da očekujemo od nove vlade

Socijaldemokrate, Zeleni i Liberarali su u sredu predstavili koalicioni sporazum na kome će počivati nova vlada. Na 117 strana su utvrđeni glavni ciljevi, od borbe protiv pandemije i smanjivanja štetnih gasova, do zaštite vukova i normalizacije odnosa između Srbije i Kosova.

Dva meseca posle saveznih parlamentarnih izbora Socijaldemokratska partija (SPD), Zeleni i Liberali su na 117 strana dugačkom koalicionom sporazumu usaglasili svoje stavove o prioritetima buduće vlade i raspodeli ministarstva.

Predsedavajući SPD-a Olaf Šolc će biti kancelar i za dve nedelje predstaviti svoj kabinet. Prethodno partijske strukture moraju da odobre koalicioni ugovor koji su isposlovali njihovi lideri.

Centralne tačke koalicionog ugovora su borba protiv pandemije, klimatske promene, digitalizacija i modernizacija društva. Utvrđeni su i mnogi detalji, recimo da sve donacije veće od 7500 evra moraju da budu javne.

Socijaldemokrate dobijaju sedam ministarstva, među kojima Ministarstvo unutrašnjih poslova, odbrane, rada i privredne saradnje, građevine i zdravlja.

Zeleni će rukovodititi Superministratstvom za privredu i klimatske promene i Ministratstvom spoljnih poslova, dobijaju resore životne sredine, potrošnje, poljoprivrede, prehrane i porodice.

Kao najmanji koalicioni partner Liberali će odrediti ministre za četiri ministarstva: finansija, pravde, obrazovanja i nauke.

U Sporazumu je, pored ostalog, utvrđeno da će građani Nemačke već sa napunjenih 16 godina moći da glasaju za Evropski parlament. Cilj nove vlade je da Nemci sa 16 godina mogu da glasaju i na izborima u Nemačkoj, ali za to mora da se promeni Ustav.

Za naučna istraživanja će se iz budžeta izdvajati 3,5 odsto.

Do 2030. trebalo bi da se registruje najmanje 15 miliona novih električnih vozila i izgradi najmanje milion stanica za dopunu električne energije u vozilima.

Teži se da se do 2030. potpuno zaustavi kopanje uglja, teritorijama na kojima mnogi žive od uglja pružiće se pomoć za prelazak na druge industrije. Potvrđen je cilj da se ukine atomska energija, uložiće se napori da se blizu granica Nemačke ne grade nove atomske centrale.

Penzije ne smeju da budu manje od 48 odsto prosečnog ličnog dohotka, minimalna naknada rada je 12 evra na sat.

Kanabis u svrhe uživanja slobodno će se prodavati u licenciranim radnjama, važiće isti uslovi kao za duvanske prerađivine i alkoholna pića.

Gradiće se 400.000 stanova godišnje od kojih 100.000 socijalnih stanova uz dotacije države. Na svim državnim i privrednim novim građevinama obavezno je postaviti panele za solarnu energiju. Za privatnu izgradnju u tu svrhu država će izdvajati znatnu pomoć.

Znatno više će se investirati u izgradnju železničkih pruga, nego u puteve. Železnice se neće privatizovati.

Mnogo je uredbi koje se odnose na poljoprivredu, među njima i tako neobičnih da je cilj da se uporedo sa razvojem stočarstva ne ugrozi opstanak vukova.

Na svim namirnicama treba navoditi poreklo, ali i uslove pod kojima su se transportovale.

Detaljnije je uređeno već postojeće pravo na jednopolne brakove, do takvih detalja da se konstatuje da u "braku dve žene“ sa detetom obe podjednako imaju pravo da budu majke.

Dozvoliće se dvostruko ili višestruko državljanstvo. Deca rođena u Nemačkoj, pod uslovom da jedan od roditelja pet godina legalno ima boravak, automatski stiču nemačko državljanstvo. Državljanstvo se stiče posle pet godina legalnog boravka u Nemačkoj, u slučaju naročito dobro integrisanih osoba posle tri godine. Mnoge gastarbajterske porodica veoma dugo legalno žive u Nemačkoj, a da nisu stekle državljanstvo. Da bi se ohrabrivle da ga zatraže, pojednostaviće se obavezno ispitivanje znanja nemačkog jezika.

Buduća nemačka Vlada podržavaće pristup Evropskoj uniji šest država regiona Balkana uz ispunjenje potrebnih reformi i kriterijuma. Treba započeti pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, uspostaviti viznu liberalizaciju sa Kosovom, nastaviti pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom.

Podržava se dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije koji ih vode u EU i trud da se uspostavi trajan mir u Bosni i Hercegovini uz očuvanje teritorijalnog integriteta i prevazilaženje etničnkog razdora.

A.I./Spiegel/Tagesschau/NZZ

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu