Foto: Vladimir Đoković
Hiljade osumnjičenih za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije još nije procesuirano, veliki broj predmeta je na čekanju. Ne postoji politička volja da pravda bude zadovoljena, naprotiv, vlada klima negiranja ratnih zločina i glorifikovanja ratnih zločinaca, piše u izveštaju komesarke Saveta Evrope za ljudska prava Dunje Mijatović pod nazivom „Suočavanje sa prošlošću za bolju budućnost“
“Trenutna klima negiranja ratnih zločina i glorifikovanja ratnih zločinaca je nepovoljna za efektivno utvrđivanje državne odgovornosti. Zaštita svedoka i propisi o amnestiji i dalje su izazov. Jedna od ključnih prepreka pravdi je i minimalna ili nepostojeća pravosudna saradnja između nekih zemalja, što uključuje i njihovo odbijanje da izruče sopstvene državljane koji i dalje uživaju nekažnjivost, ponekad zahvaljujući činjenici da imaju dvojna državljanstva zemalja regije”, stoji u izveštaju komesarke Saveta Evrope za ljudska prava Dunje Mijatović pod nazivom „Suočavanje sa prošlošću za bolju budućnost“.
Cilj ovog teksta je, piše Glas Amerike, tekstu da ukaže na put pravde, mira i društvene kohezije u regiji bivše Jugoslavije.
Komesarka Mijatović posebno upozorava na „etnonacionalistički diskurs“ – negiranje zločina i glorifikovanje ratnih zločinaca, što potkopava nastojanja u oblasti suočavanja s prošlošću“.
I nastavlja: „Izuzetno zabrinjava što takvu praksu i odobravaju i aktivno slede političari na najvišem nivou, te je ona postala strategija za osvajanje glasova i ostanak na vlasti. Ekstremne desničarske nacionalističke grupe podjednako doprinose takvom diskursu. Širenje ideologija usmerenih ka podeli i negiranju ratnih zločina pojačavaju određeni tradicionalni mediji, kao i društvene mreže”.
Prošlost kao izvor razdora
Primećuje da je prošlost „izvor razdora“ unutar i među zemljama u regionu.
“To stvara klimu mržnje i podele, što se odražava kroz jasno dokumentovano povećanje prisustva govora mržnje, međuetničkog nasilja i netolerancije. Govor mržnje često uključuje istorijske reference. Neki se nasilni incidenti ponavljaju, konkretno usmereni protiv verskih i kulturnih objekata i protiv povratnika iz manjinskih grupa. To stvara strah i predstavlja ozbiljnu prepreku mirnom suživotu i poverenju. S obzirom na nestabilan kontekst u regiji pokazalo se neophodnim da se negiranje genocida i ratnih zločina inkriminiše kao teški oblik govora mržnje”, precizirano je u tekstu izveštaja.
Uskraćeno pravo na obeštećenje
Napominje se i da je brojnim civilnim žrtvama rata uskraćeno obeštećenje – jer nijedna od država bivše Jugoslavije nije usvojila programe reparacije.
Uprkos tome što ima napretka u priznavanju potreba osoba koje su preživele seksualno nasilje – strah od stigmatizacije i isključujući uslovi otežavaju pristup naknadama.
“Državne vlasti vrlo malo pažnje posvećuju reparacijama koje nisu naknade, kao što su rehabilitacija, zadovoljština kroz traganje za istinom, javno izvinjenje i komemoracija, te garancija neponavljanja”, navodi komesarka Mijatović.
Precizirano je da se većina od skoro četiri miliona prisilno raseljenih osoba tokom ratova devedesetih vratila u svoje domove ili je pronašla prihvatljive alternative.
Ali je “skoro tri decenije nakon završetka ratova, imperativ je da se pronađe trajno i dostojanstveno rešenje za raseljena lica koja još uvek žive u kolektivnom ili privremenom smeštaju. Proces povratka i integracije izbeglica i interno raseljenih lica i dalje je otežan zbog diskriminacije i lokalnih neprijateljstava u oblastima gde oni pripadaju manjini”.
Potraga za nestalima, što bi doprinelo utvrđivanju istine, usporena je poslednjih godina – nije pronađeno 9.876 osoba koje se vode kao nestale.
Ceo tekst Glasa Amerike pročitajte OVDE.
M.N./Glas Amerike
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da još nije pronađeno telo osobe koja se vodi kao nestala nakon pucnjave koja se 12. maja dogodila u restoranu „27“ na Senjaku
Bivšem načelniku Policijske uprave za grad Beograd Veselinu Miliću određen je pritvor do 30 dana zbog sumnje da je prikrivao pokušaj teškog ubistva i pomagao nakon izvršenja krivičnog dela
Aleksandar Vučić je 5. maja rekao da će za „desetak dana“ reći kada će biti održani izbori. Ako odluku ne saopšti danas, moguće da će ipak sačekati studentski protest
Na osnovu sudske presude, Slavko Ćuruvija fondacija dužna je da plati više od milion dinara zbog saopštenja u kojem je izraženo nezadovoljstvo odlukom Apelacionog suda o oslobađanju 3 osobe za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije
Kako izgleda ljubav predsednika Srbije prema susedima u 1.300 reči u kojima ne uspeva da sakrije uvređenost
Zašto je ulično nasilje postalo sve što Vučić može da ponudi građanima? Zbog čega je ono postalo bensendin za najtvrđe naprednjačko-radikalsko biračko telo? I čime je dokazao da ni malo ne poznaje ulicu
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Intervju: Darko Rundek, muzičar i pesnik
Želim da podržim studente, jer najiskrenije – to i moram Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter
Velika većina mladih ljudi u Srbiji, starosti između 18 i 30 godina, kaže da tokom školovanja nisu dobili dovoljna i adekvatna znanja o ratovima devedesetih godina na prostoru Jugoslavije, pokazuje istraživanje Inicijative mladih za ljudska prava
Zbog čega službeni srpsko-hrvatski odnosi ostaju zatrovani i poslije četvrt stoljeća od okončanja rata? Zašto su onda i sada u Zagrebu na vlasti drugi ljudi u istoj partiji, a u Beogradu isti ljudi u drugoj partiji? Šta jedni i drugi baštine iz devedesetih i možemo li smoći snagu da deci iskreno priznamo kakav je to bio rat i šta smo tada radili jedni drugima
Srbija je presudu dočekala sluđena, podeljena, zbunjena, uz očiglednu želju da prođe i ovaj "težak dan", kako reče predsednik Vučić, pa da se vratimo našim omiljenim temama, Đilasu i njegovih 619 miliona, recimo. To nam, ipak, bolje ide
