Foto: AP Photo/Sergei Grits
Tri godine od završetka prethodnog vojnog sukoba između Azerbejdžana i Jermenije u autonomnoj oblasti Nagorno-Karabah ponovo vlada ratno stanje. I ovog puta postoji bojazan od širenja lokalnog konflikta
Azerbejdžan i Jermenija ponovo su zaratili zbog oblasti Nagorno-Karabah – samoproklamovane države koja se nalazi na južnom Kavkazu. Ovaj put Azerbejdžan je započeo vojnu operaciju zbog dve eksplozije mina koje su prouzrokovale jermenske vojne snage, a u kojima je poginulo šest osoba – četiri vojna lica i dva civila.
Iz azerbejdžanskog Ministarstva odbrane nazvali su operaciju „antiterorističkom“ i kao opravdanje naveli da žele da „suzbiju provokacije velikih razmera“. Dodaju i da „ne gađaju civilno stanovništvo i objekte civilne infrastrukture“, već isključivo „legitimne vojne ciljeve“.
Sirene za vazdušni napad aktivirane su u Stepanakertu, prestonici sporne oblasti i nepriznate republike Nagorno-Karabah.
Lokalnom jermenskom stanovništvu poslate su SMS poruke u kojima se upozorava na „antiterorističke akcije“, potvrdio je za Politiko spoljnopolitički savetnik predsednika Azerbejdžana Hikmet Hadžijev. Procenjuje se da u planinskoj enklavi živi oko 120.000 etničkih Jermena, podaci su BBC-ja.
Pročitajte još Regionalni sukob sa globalnim odjekom
U saopštenju Ministarstva se dodaje da su o operaciji obavešteni komandanti ruskog mirovnog kontingenta i rukovodstvo Zajedničkog centra za praćenje Turske i Rusije.
Ovo je važno jer je na Zapadu veliko pitanje da li ovaj regionalni konflikt može da dovede do sukoba između Rusije, koja podržava Jermeniju, i članice NATO-a Turske koja se otvoreno stavila na stranu Azerbejdžana.
Dramatična eskalacija sukoba dolazi dan nakon što je nastavljena isporuka humanitarne pomoći etničkim Jermenima u Nagorno-Karabahu koju je pružila Rusija direktno sa teritorije pod kontrolom Bakua putem Agdamskog puta.
Zauzvrat, azerbejdžanske vlasti pristale su da dozvole istovremenu isporuku pomoći otcepljenoj oblasti kroz Lačinski koridor.
Duga istorija sukoba
Dve zemlje su već trideset godina u teritorijalnom sukobu zbog Nagorno-Karabaha koji datira još iz vremena raspada Osmanskog carstva i krize Ruske carevine.
U junu 1921. godine, nakon uspostavljanja sovjetske vlasti u celom Zakavkazju, Jermenija je proglasila planinsku etničku enklavu Nagorno-Karabah svojim sastavnim delom. Tome se protivila novoformirana sovjetska azerbejdžanska republika. Od tada traju oružani sukobi Jermena i Azerbejdžanaca koji su esklairali dotle da je oblast dobila autonomni status.
Primirje je potpisano 1994. u Biškeku, nakon čega su usledile dve decenije stabilnosti.
Drugi rat, u novijoj istoriji, vođen je 2020. u februaru i julu. Sporazum o prekidu vatre uz posredovanje Rusije od tada je propao, a azerbejdžanske snage su preuzele kontrolu nad Lačinskim koridorom – glavnim putem koji povezuje Nagorno-Karabah sa Jermenijom.
Pročitajte još Ruski mir na Kavkazu
To je ruta koja prelazi preko azerbejdžanske teritorije i koju Jermeni koriste za slanje hrane i drugih potrepština, a azerbejdžanske vlasti su optužile Jermene da taj put koriste kako bi isporučivali oružje u Nagorno-Karabah.
„Nagorno“ je ruska reč koja znači „planinski“, što je ime dato autonomnoj oblasti kad je nastala 1923. godine da bi se razlikovala od ostatka azerbejdžanske oblasti Karabah.
Oblast je međunarodno priznata kao deo Azerbejdžana, ali desetine hiljada etničkih Jermena koji tamo žive proglasili su je zasebnom republikom.
Jermenija je većinski hrišćanska, dok je Azerbejdžan većinski muslimanski.
A.E/Politico/BBC/Radio Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Ako me moji saborci predlože i ako budem želeo da budem kandidat za predsednika vlade, to neću da krijem, izaći ću sa tim“, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić
„To je bio jedan pokušaj da se pokaže da i vladajuća stranka, odnosno vladajuća koalicija, može da izvede puno ljude na ulicu“, smatra politikolog Vujo Ilić
„Poruke koje se šalju sa studentskih skupova su sada već evidentno regionalno uslovljene", profesor Vranić za „Vreme"
Šta stoji iza hapšenja 37 ljudi na Gazimestanu na Vidovdan koje je sprovela policija Kosova? Da li su zaista uhapšeni roditelji sa decom? Ko je odlučivao o tome šta su kriterijumi za hapšenje pojedinaca?
Na studentskom skupu „Sve se vidi na Vidovdan“ u Kraljevu okupilo se 5.700 ljudi, objavio je Arhiv javnih skupova, uz napomenu da je to, srazmerno broju stanovnika, kao da se u Beogradu okupilo 128.000 građana.
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Na Kavkazu se zahuktava oružani sukob između Azerbejdžana i Jermenije oko kontrole teritorije Nagorno-Karabaha. Pitanje svih pitanja na Zapadu je da li ovaj regionalni konflikt može da dovede do sukoba između Rusije, koja načelno podržava Jerevan, i članice NATO-a Turske, koja se otvoreno stavila na stranu Bakua. Malo detaljniji uvid u situaciju pokazuje da je to malo verovatno
Brzo raspoređivanje ruskih mirotvoraca u Nagorno-Karabahu govori o rešenosti Moskve da arbitrira u konfliktima u tzv. bliskom inostranstvu
