Nasilje nad životinjama: Nivo okrutnosti otkriva krizu ljudskosti

Snimak svirepog prebijanja šteneta osvanuo je na društvenim mrežama prošle nedelje, a nekoliko dana nakon toga je uhapšena žena iz Dimitrovgrada i sprovedena osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu. 

Ona je motkom tukla štene od šest meseci dok nije izdahnulo, a potom nastavila da ga udara. Nakon što je u nekom trenutku odlučila da je dosta, preko ramena je dobacila osobi koja je snimala, da nema ništa protiv da slika njegov leš.

U međuvremenu, oglasilo se Osnovno javno tužilaštvo u Pirotu saopštenjem da je M. M. (53) iz Dimitrovgrada uz, krivičnu prijavu, saslušana i puštena, a protiv nje će biti podneta krivična prijava. Saslušan je i svedok odnosno snimatelj, a zgrožena javnost čeka odluku o adekvatnoj kazni.

Slučaj koji je privukao najviše pažnje na ovu temu bilo je odsecanje sve četiri šape keruši Mili, pre 13  godina. Početkom ove godine, sličan pokušaj ponovio se u Kikindi. U međuvremenu su životinje masakrirane, mučene i trovane, a stepen okrutnosti počinje da ukazuje na ozbiljan problem u društvu, koji iziskuje rešenja na sistemskom nivou. 

Kazne za izvršioce suviše blage

U okviru Zakona o dobrobiti i zaštiti životinja, zlostavljanju je posvećena značajna pažnja i definisano je taksativno sta se podrazumeva pod fizičkim, a sta pod psihičkim zlostavljanjem. Ovaj zakon predviđa prekršajnu odgovornost. Sankcije su novčane kazne ili određene mere koje izriču prekršajni sudovi, kao i nadležne inspekcije (veterinarska i komunalna) u skladu sa svojim nadležnostima.

Konkretno, ubijanje i zlostavljanje životinja je kvalifikovano kao krivično delo. Za izvršenje ovog krivičnog dela predviđene su novčana kazna ili kazna zatvora. Ako je u pitanju ubistvo ili zlostavljanje jedne životinje novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine, a ako je u pitanju ubistvo ili zlostavljanje više zivotinja novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine. 

Kada je reč o prekršajima kazne idu od pet do 50 hiljada dinara za fizičko lice, od 50 do 500 hiljada dinara za preduzetnika i od 100.000 do million dinara za pravno lice.

“U praksi u poslednje vreme su izrečene dve zatvorske kazne, jedna od dvet druga od sedam meseci. Mahom se izriču novčane kazne koje su zanemarljive, i često je prisutno i načelo oportuniteta (tužilac odustaje od gonjena ukoliko počinilac krivičnog pristane da uplati određeni iznos u humanitarne svrhe). Smatram da bi kazne morale da budu strože, kako bi se prenela adekvatna poruka da izvršioci ovakvih krivičnih dela neće proći sa blagim kaznama i kako bi se preventivno delovalo one sa  potencijalnim namerama”, kaže Sanja Radoslavljević iz organizacije Animal Rescue.

Potrebno alarmirati institucije

Kako kažu iz ove organizacije, srpski propisi iz oblasti zaštite prava životinja su odlični, usklađeni sa propisima EU i njima su precizirane nadležnosti organa i institucija, počev od gradskog do republičkog nivoa. Problem je retka usklađenost lokalnih odluka sa krovnim zakonom. 

“To može lako da se reši. Institucije koje bi trebalo da se bave ovom tematikom odnosno sankcionisanjem su uprava za veterinu – veterinarska inspekcija, komunalna inspekcija, komunalna policija kao i regularna policija i tužilaštvo. Praksa je pokazala da navedene institucije ne rade svoj posao kako bi trebalo, odnosno da usled nedostatka kadrovskih kapaciteta ne reaguju na prijave građana odnosno ne postupaju po njima”, kaže Radoslavljević.

Do objavljivanja ovog teksta, iz Uprave za veterinu nismo dobili odgovor. 

“Regularna policija se do sada pokazala kao najsaradljivija u smislu da po prijavama za ubijanje i zlostavljanje životinja izlaze na teren i obavljaju svoj deo posla – obavljaju razgovore, prikupljaju relevantne podatake i u sledećem koraku sve to predaju tužilaštvu – i tu nastaje problem. Tužilaštvo retko pokreće postupke usled nedostatka dokaza ili iz nekih drugih razloga, ili kada pokrene postupak i okonča slučaj do kraja izriče blage kazne. Potrebno je alarmirati sve institucije da samo počnu da primenjuju propise i doslovno postupaju po njima”, kaže Radoslavljević.

Edukacijom sprečiti uzrok, kaznom posledicu

Organizacija Animal rescue se prvenstveno bavi bezbednošću životinja, ali uz to edukuju decu školskog uzrasta kako da pravilno da prilaze životinjama, kako da se ponašaju u susretu sa nepoznatim životinjama (npr. čoporom pasa ) i da se pravilno odnose prema životnoj sredini.

“Neophodna je edukacija stanovništva, svih starosnih struktura. Morala bi da se sprovede veoma temeljno, od toga da nije svako za svaku životinju u smislu da je potrebno da se upoznaju sa osobenostima vrste koju žele kao ljubimca, zatim koliko životinja iziskuje vremena, pažnje, novca, kao i da se na pravilan način ophode prema njima”, kaže Radoslavljević. 

Više od deset godina u Beogradu se najavljivalo osnivanje “Policije za životinje” po ugledu na slične službe u svetu. Do sada je nešto nalik tome osnovano pri MUP-u kao jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine.

“Policija za životinje bi svakako bila korisna, mada bi to moralo da bude na veoma visokom organizacionom i praktičnom nivou i da se bave isključivo sankcionisanjem ubijanja i zlostavljanja životinja. Ovo je veoma važno jer je u situacijama poput ubistava i zlostavljanja životinja neophodno reagovati bez odlaganja. Mi i sada imamo pri MUP jedinicu za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine, koji imaju inspektore u 27 opština, ali je oblast njihovog delovanja veoma široka, od nelegalne seče šuma, krivolova preko zlostavljanja životnja”, kaže Radoslavljević. 

To je ljudska dužnost

Nadležni organi kojima treba prijaviti zlostavljanje, ubijanje ili trovanje životinja su policija i osnovno javno tužilaštvo.

Komunalna policija, zoohigijena i udruženja građana nemaju nadležnost za procesuiranje ovih slučajeva. Udruženja građana, odnosno organizacije civilnog društva koje se bave dobrobiti životinja i pravnim okvirima zaštite životinja mogu da pruže savet, preporuku i podršku.

Za zanemarivanje životinje, ukoliko je životinja bez vode, hrane ili vezana na kratkom lancu, nadležna je veterinarska inspekcija.

Istraživanja su pokazala da ljudi koji zlostavljaju životinje imaju pet puta veću verovatnoću da počine nasilne zločine nad ljudima. Sprečiti i prijaviti okrutnost prema životinji nije samo građanska već je i ljudska dužnost.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com