Foto: Marija JankovićUnija sindikata prosvetnih radnika Srbije saopštila je da najavljeno povećanje plata za prosvetne radnike od septembra od 5,5 odsto, nije dovoljno i pozvala Vladu da hitno reaguje. Tim povodom razgovarali smo sa predsednicom Unije sindikata škola Beograda Snežanom Romandić. Ona je za portal “Vremena” iznela analizu trenutne plate prosvetnih radnika i objasnila šta konkretno znači uvećanje od 5,5 odsto na taj iznos
Povodom saopštenja Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije u kome je zatraženo od Vlade Srbije i Ministarstva prosvete da hitno počnu pregovore o korekciji plate za zaposlene u obrazovanju, razgovarali smo sa predsednicom Unije sindikata škola Beograda Snežanom Romandić.
Kako kaže za portal “Vremena”, ovakva reakcija je bila neophodna jer je povećanje plata prosvetnim radnicima od 5,5 odsto, pre sve svega, populistička mera.
“Ministarstvo i Vlada se ponašaju vrlo neodgovorno. Predviđeno povećanje plata za tehničko osoblje iznosi oko 1000 dinara. Nastavnom kadru, u zavisnosti od godina staža i razrednog starešinstva, za oko 4000 dinara. Kada to podelite na dve rate i u 15 dana dobijete povećanje od 2000 dinara, šta ćete sa njima? Da kažem, ovo je igara bez hleba”, kaže Romandić.
Naša sagovornica objašnjava da uvećanja plata zaposlenih u prosveti moraju biti najmanje 28 odsto kako bi se primanja izjednačila sa ostalim zaposlenim u javnom sektoru.
Popraviti celokupno stanje u obrazovanju
Ona je dodala i da se Vlada, osim na primedbe da su plate u prosveti ispod republičkog proseka, oglušila i na zahteve koji su dati prošle godine, a koji nisu materijalni, da bi se poravilo stanje u obrazovanju.
“To su izmene Zakona u sistemu obrazovanja i vaspitanja, pa zatim pravilnici koji bi trebalo da se donesu do početka školske godine…Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije je dala predloge mera za smajnenje nasilja u školama, ali nijedan od predloga nije implementiran. Sve što je korigovano je simbolično”, kaže Romandić.
Stanje više nego alarmantno
Na osnovu zvaničnih podataka objavljenih na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u javnom sektoru, bez poreza i doprinosa je 83.812 dinara, dok je, prema podacima sa istog sajta prosečna plata u obrazovanju 78.231 dinara.
“Obećano povećanje predviđeno za septembar 2023. godine od 5.5 odsto znači uvećanje od 4.302,75 dinara prema navedenom proseku. Realnost je potpuno drugačija.
Stvarne plate prosvetnom radniku zavise od procenta angažovanja, godina radnog staža, starešinstva. Plata početnika (sa procentom angažovanja od 100 odsto) u prosveti je 74.694 dinara, što je u samom startu za 3.537 dinara manje od navedenog proseka u obrazovanju. Sa uvećanjem od 5.5 odsto plata početnika će biti uvećana na 78.802 dinara, zaposleni u prosveti sa 20 godina staža, starešinstvom i punom normom će nakon povećanja imati platu od 88.256 dinara”, objašnjava Romadić.
Ona kaže da je stanje više nego alarmantno, ako se sagleda prosek u ostalim resorima u javnom sektoru (zdravstvo 87.178, administracija 95.116, javna državna preduzeća 104.591).
Kao i da ovom analizom lako dolazimo do odgovora zašto profesorski smerovi na fakultetima ostaju prazni, zašto sve više prosvetnih radnika do 35 godina napušta škole iz stalnog radnog odnosa.
Sanja Zrnić
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Zameniku urednika Nova.rs od menadžmenta je stigao spisak imena režimskih novinara iz „Aloa" i „Večernjih novosti" koji bi trebalo da budu angažovani na ovom portalu. Novinari i zaposleni na Nova.rs veruju da novi menadžement želi da „neutrališe" njihov kritički stav i istraživački rad
Radnici Robnih kuća „Beograd" najavljuju protest zbog neisplaćenih otpremnina u iznosu od 4,7 miliona evra za preko tri hiljade radnika
Aleksandar Vučić nikako ne može da nađe zlatnu nišu kampanje. Posle šatri i terevenki, pa potkupljivanja birača njihovim novcima, sada je u centar svoje bitke stavio - žene. Ali to radi uz korišćenje najnižih kvazipsiholoških stereotipa
Za studente koji kampanju vode na ulici, granica između političkog marketinga i rizika po ličnu bezbednost postala je prilično tanka. U nekim slučajevima kao da su se obreli „na frontu“
Povodom smrti Biljane Plavšić, „Vreme“ objavljuje tekst Tamare Skrozze „Apsolutni prijatelji“ iz 2009. godine, nastao u vreme kada je Plavšić, posle izdržane kazne, puštena iz švedskog zatvora i vratila se u Beograd
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Sindikat je ocenio da je nedovoljno najavljeno povećanje plate za septembra od 5,5 odsto, jer su potrošačke cene u maju ove godine u poređenju sa istim mesecom prošle godine povećane 14,8 odsto
Broj brucoša na nastavničkim fakultetima u Srbiji je zabrinjavajuće mali. Ova vest se ponavlja već deceniju unazad, ali se po tom pitanju ništa ne preduzima. “Država mora odmah da krene u rešavanje ovog problema, sistemski i bez polovičnih rešenja, prateći korake koji su predloženi u platformi ‘osam dekana’”, kaže za portal “Vremena” dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivan Belča
Kako da se povrati ugled učiteljske profesije i ponovo postane privilegija za najbolje, razgovarali smo sa dekanom Učiteljskog fakulteta u Beogradu prof. dr Danimirom Mandićem. On je govorio o načinu na koji se današnji studenti spremaju za učiteljski poziv, poželjnim promenama školskog sistema i izazovima sa kojima se suočavamo kao društvo
