Foto: AP Photo/Michael Probst
Srpski mediji izveštavaju s kim se i koliko dugo Aleksadar Vučić sreo u Minhenu na marginama konferenicje koja praktično ima samo jednu temu: poraz Rusije u sukobu sa Zapadom. Dok se diskusija u gradu FK Bajerna, BMW-a i pivnica vodi o tome kako što brže da se ukrajinska vojska snabde nemačkim, francuskim, britanskim i američkim tenkovima, predsednik Srbije se iz Bavarske javlja sa „lepom vešću“ da je 26. ili 27. afrička ili azijska zemlja povukla priznanje Kosova
Prvi put posle tridesetak godina predstavnici Rusije nisu pozvani na Minhensku bezbednosnu konferenciju. Nije pozvan niko ni iz Belorusije i Irana. Ne bi bio pozvan ni predsednik Srbije, da Aleksandar Vučić ne stavlja u izgled da će Srbija konačno ipak uvesti sankcije Moskvi i izaći iz zagrljaja Vladimira Putina.
On se u subotu uveče uživo preko Pinka javio iz Minhena, hvalio sa kakvim se to važnim ljudima sve sreo na marginama konfenercije, „obradovao“ građane Srbije „lepom vešću“ da je 26. ili 27. zemlja za koju većina nikada nije ni čula povukla priznanje Kosova i ni reč nije nije rekao šta je uvaženim zapadnim partnerima rekao o budućim odnosima Srbije sa Rusijom. Potpuno je, dakle, promašio temu.
A rukovodilac Minhenske konferencije, nekadašnji spoljnopolitički savetnik kancelarke Angele Merkel Kristof Hojzgen je ove godine odustao od prvobitne zamisli ovog skupa da i u teškim vremenima bude platforma za dijalog suprotstavljenih srana o globalnim bezbenosnim pitanjima.
Njegovo obrazloženje zašto je to sada tako: „Isuviše cenimo sebe, a da bismo tim ratnim zločincima iz Kremlja na raspolaganje stavili pozornicu da šire svoju propagandu“. To mogu da čine u Srbiji.
Drugim rečima: ne može se diskutovati o civilizacisjkim razmimoilaženjima.
Pouka za Srbiju: Minhenska konferencija je još jedan korak u pravcu eskalacije sukoba, niti jedan jedini korak u pravcu deeskalacije ni jedna strana nije učinila od početka invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine. Svaki dan „vrdanja“ slabi spoljnopolitičku poziciju Srbije, pa i u pregovorima sa Prištinom.
Vučić je samo još jednom pokazao da ne vodi spoljnu politiku u interesu Srbije, već zarad sopstvenog rejtinga i opstanka na vlasti.
Pobedićemo Putinovu Rusiju i sve putine ovog sveta
A konferenciju su u petak zajednički otvorili nemački kancelar Olaf Šolc i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski koji se iz Kijeva uključio preko video-bima. Dali su ton koji će naredna dva dana provladavati skupom.
Zelenski je govorio o borbi „Davida protiv Golijata“ u kojoj će još ove godine pobediti David, ali samo ako dobije „praćku“, to jest tenkove, po mogućnosti i borbene avione, i svo drugo teško i lako moderno naoružanje i municiju.
Svi zajedno moramo da zaustavimo agresiju, moramo da pobedimo Putinovu Rusiju i „sve putine ovog sveta“ jer je to borba za slobodan svet, a Ukrajina mora da postane članica NATO-a, rekao je Zelenski.
Šolc se, naravno, solidrisao sa Zelenskim, kao što će potom učiniti i svi drugi zapadni lideri. Ipak je upozrio na opasnost da NATO bude direktno uvučen u ovaj rat, a isporuke oružja svakako „ne produžavaju rat“, kao što neki tvrde, već ga, naprotiv, skraćuju jer slabe Kremlj i njegovog šefa i „što pre Putin shvati da neće ostvariti svoje imperijalističke ciljeve, to su veće šanse da će se ruske okupacione trupe povući“. Tako je govorio Šolc.
Pre uvodnih govora je pijanista rusko-korejskog porekla Samson Čoi svirao Šuberta, a muziku su pratile slike prošlogodišnjih ratova i kriza među kojima su dominirale one koje prikazuju mrtve ukrajinske civile na ulicama Buče.
Aleksandar Vučić nije građanime Srbije poverio šta misli o centralnoj temi konferencije i svoje utiske o njenom početku.
Svetska berza kontakata
U Minhen se ovog vikenda sjatilo preko 40 šefova država i vlada i oko 100 ministara. Potpredsednica SAD Kamala Haris predvodi, na primer, američku delagaciju koju čini 60 senatora. Predsenik Sjedinjenih Država Džo Bajden će sledeće nedelje da poseti Poljsku.
Da ne bi sve potpuno ličilo na manifestaciju podrške Ukrajini sankcione, antiputinovske koalicije u Minhen je došao i šef kineske diplomatije Vang Ji.
Bezbednosna konfereencija u hotelu „Bajrišer hof“ je velika, svetska berza kontakata na kojoj donosioci odluka mogu oči u oči da se pozabave pitanjima koja ih muče. Zakazani su nebrojeni bilaterani sastanci, pored ostalog i Alksandra Vučića sa Šolcom i Emanuelom Makronom.
A građani Srbije će i dalje biti izveštavani samo o tome koliko je važan Aleksandar Vučić jer mu toliki globalno važni ljudi posvećuju malo pažnje. Sa stanovišta režimkih medija sve drugo se zapravo odvija na marginama Minhenske konferencije.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
