U novom broju

Međunarodna svemirska stanica (ISS): Saradnja i ratovi u kosmosu 2

Uspešna saradnja: Ruski svemirski brod Sojuz prikačen na Svemirsku stanicu u orbiti iznad Zemlje decembra 2021.

Foto: Nasa/AP

5. 8. 2022. / 17.25

Međunarodna svemirska stanica (ISS): Saradnja i ratovi u kosmosu

Ostaje nam samo da se nadamo da se najmračniji scenario “raspada” Međunarodne svemirske stanice ipak neće realizovati i da će ukrajinski rat biti završen mnogo pre nego što kucne čas da Rusi napuste međunarodnu saradnju i ISS. Jer, i pored konstantno zategnutih odnosa između Amerike i Rusije i retorike koja je manje ili više zapaljiva, obe strane su, kroz istoriju, imale dovoljno sluha da jedna drugoj pruže ruku, na Zemlji i u kosmosu, i tako doprinesu svetskom miru

U trenutku kada je Jurij Borisov, nedavno postavljeni direktor ruske svemirske agencije Roskomos, nakon sastanka sa predsednikom Putinom neformalno saopštio rusku odluku o napuštanju Međunarodne svemirske stanice (ISS) do 2024. godine, izgledalo je da je rusko-američkoj saradnji u kosmosu posle više od dve decenije došao kraj. Bilo je to istinsko iznenađenje, jer su samo dve nedelje ranije Rusija i Amerika potpisale sporazum o razmeni astronauta kako bi američki astronauti mogli da lete na ruskim brodovima i obratno. Uz to, Amerika je dala čvrste garancije da će ISS ostati u upotrebi sve do 2030. godine, a najverovatnije i duže.

Kasnije su Rusi malo revidirali svoj stav (“još uvek nemamo ništa napismeno”), verovatno shvatajući da se u tako kratkom roku nikakva ruska alternativna orbitalna stanica ne može postaviti u orbitu. Kako sada stvari stoje, rok je produžen i vrlo je moguće da će Rusi ostati tu gde jesu bar još pet-šest godina. Do tada bi, kako kaže direktor leta Vladimir Solovjev, nova ruska orbitalna stanica, ROSS, trebalo da uđe u operativnu upotrebu.

“Nema nikakvog smisla da prekidamo sa letovima u kosmos pa da se tamo opet vraćamo”, kaže Solovjev, “tek kada ROSS postane operativan, napustićemo ISS.” A dok se to ne desi, na Međunarodnoj orbitalnoj stanici nastavlja se posao kao i obično. Naravno, ništa više nije kao pre – ukrajinski rat, sasvim logično, doveo je i do povećanih tenzija između američke (NASA) i evropske (ESA) svemirske agencije na jednoj, i ruskog Roskosmosa na drugoj strani.

Ipak, sve ovo treba uzeti sa rezervom, jer Borisov ostavlja mogućnost da se o daljem ostanku Rusije u programu ISS razgovora, pod uslovom da Zapad ukine sankcije koje pogađaju rusku svemirsku industriju koja je posebno pogođena nedostatkom kompjuterskih čipova, specijalizovanog softvera i kritičnih komponenata. Amerika je u relativno kratkom roku uspela da prepolovi količinu visokotehnološke robe do koje Rusija može da dođe, što će u krajnjem ishodu imati razarajući efekat na razvoj ruske avijacije i kosmotehnike….

 

Pročitajte ceo tekst Dr Saše Markovića u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (4. avgusta)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

 

 

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu