Foto: Pexels
Pravosudni sistem je, ocenjuje, dobro reagovao kada je reč o danima nakon toga i detektovanju problematičnih objava, ali sada, nakon toliko vremena neophodan je drugačiji pristup, kaže Tamara Džamonja Ignjatović
Četrnaestogodišnjakinja iz Futoga već je skoro dva meseca u pritvoru zbog toga što je, nakon masovnog ubistva u „Ribnikaru“ na školskom času, kako se sumnja, širila paniku.
Kako piše portal 021, ona nije jedina maloletna osoba koja je zbog izazivanja panike u pritvoru.
Čak osam maloletnika provelo je bar mesec dana u pritvoru u Novom Sadu nakon masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, uglavnom zbog objava na društvenim mrežama.
Prema podacima koje je 021.rs dobio od Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, neki maloletnici proveli su ili će provesti, najmanje dva meseca u pritvoru.
Pritvor je, u periodu od 3. maja do 26. juna, određen za jednu četrnaestogodišnjakinju, troje petnaestogodišnjaka, dvoje šesnaestogodišnjaka i dvoje sedamnaestogodišnjaka.
Samo jedan od onih kojima je određen pritvor, pušten je nakon mesec dana uz zabranu napuštanja stana, dok je ostalima pritvor određen na po dva meseca ili je naknadno produžavan.
Pravnik Milan Antonijević za 021.rs kaže da je ovo što se dešava sa maloletnicima u pritvoru „neprilično našem sistemu“, naročito kada znate da svaki od ovakvih masovnih zločina ima kasnije efekte.
„Sam zločin koji je učinjen u OŠ ‘Vladislav Ribnikar’, a posle i u Mladenovcu, nailazi na tu reakciju kod ljudi koji su na određen način skloni tome ili labilni. Držati u pritvoru ljude koji zaista ne mogu učiniti to delo, naročito ako se govori o izazivanju panike, bilo je i ostalo problematično“, kaže Antonijević.
Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i predsednica Društva psihologa Srbije za 021.rs kaže da je, kada su u pitanju ovakvi događaji kao što je bio onaj u „Ribnikaru“, važno reagovati na svaku objavu na društvenim mrežama koja pruža podršku tom delu ili kojom se zastrašuje sličnim pretnjama.
Pravosudni sistem je, ocenjuje, dobro reagovao kada je reč o danima nakon toga i detektovanju problematičnih objava, ali sada, nakon toliko vremena neophodan je drugačiji pristup.
Ceo tekst poročitajte na portalu 021.rs.
B.G./021.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
