Foto: Tanjug/Filip Krainčanić
Kosovska vlada je srpske kriminalne organizacije na Kosovu optužila za napade na KFOR, novinare i druge građane. Okidač je bio događaj kada je u Zvečanu pronađen automobil beogradskih tablica sa arsenalom oružja, pancira, torbi i maske
Premijer Kosova Aljbin Kurti proglasio je na današnjoj sednici kosovske vlade „Civilnu zaštitu“ i „Brigadu sever“ terorističkim organizacijama uz obrazloženje da njihovi pripadnici stoje iza nemira na severu Kosova, prenose prištinski mediji.
„Na osnovu procena bezbednosnih institucija u Republici Kosovo, nelegalne formacije ‘Civilna zaštita’ i njena komponenta ‘Severna brigada’ predstavljaju ozbiljnu i direktnu pretnju bezbednosti i ustavnom poretku Kosova“, naglasio je Kurti.
Prema njegovim rečima, ove dve organizacije su sprovodile akcije sa terorističkim elementima, poput oružanih napada na pripadnike kosovske policije, pripadnike Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEX), vojnike KFOR-a, novinare.
Sednici je prisustvovao i kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja.
On je pre nekoliko dana rekao da će zatražiti da se ove dve organizacije proglase terorističkim nakon što je u Zvečanu pronađen automobil beogradskih tablica sa arsenalom oružja, pancira, torbi i maske.
Svečlja tvrdi da pripadnici „Civilne zaštite“ stoje i iza poslednjih tenzija na severu Kosova i napada na vojnike NATO-a u okviru misije KFOR. Zbog toga je uhapšen i navodni lider „Civilne zaštite“ na Kosovu, Milun Milenković Lune.
Šta su „Civilna zaštita“ i „Brigada sever“?
„Civilna zaštita“ je na severu Kosova funkcionisala od 2006. do 2015/16., kada je na osnovu zvaničnih informacija rasformirana na osnovu dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa. Radnici „Civilne zaštite“ su potom integrisani u kosovske institucije.
Ova organizacija u Srbiji funkcioniše unutar Ministarstva unutrašnjih poslova, a njena uloga je da reaguje u vanrednim situacijama, poput poplava, zemljotresa i slično. Međutim, „Civilnu zaštitu“ na Kosovu su činili pripadnici koji su prošli vojnu obuku i smatrala se vrlo opasnom po bezbednost Kosova.
Na početku je brojala oko 500 pripadnika ali se taj broj, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, tokom 2013. i 2014. godine povećao na preko 750.
„Brigada sever“ je mlađa organizacija. Stoji iza grafita koji se ispisuju po zidovima na severu Kosova. Sve je počelo u avgustu prošle godine, a neke od poruka su: „Ne brinite! Tu smo!“, „NATO go home! Ovo je Srbija!“, „Z“ i sl.
Na početku su se potpisivali kao „Severna brigade“ ali nakon ispravke predsednika Aleksandra Vučića da je taj naziv za navijače Zvezde, počeli su da koriste naziv „Brigada sever“.
Ne zna se ko stoji iza ove brigade, niti da li se radi o nekoj formalnoj organizaciji.
Kolike su zatvorske kazne za terorizam?
Kazna zatvora za terorizam na Kosovu je najmanje pet godina, a ukoliko je terorističkim aktom nanesena teška telesna povreda jednog ili više lica, izvršilac zločina dobija najmanje deset godina zatvora.
Ukoliko jedno ili više lica pogine u nekom terorističkom aktu, onda je najmanja kazna petnaest godina.
Za pružanje pomoći u izvršenju terorističkih dela, kazna je do deset godina.
Regrutovanje osoba i obuka istih za izvršenje terorističkih dela je kažnjivo do petnaest godina.
Ukoliko se neka osoba proglasi krivom da je na čelu neke terorističke organizacije, kazna je do 20 godina uz novčanu kaznu do 500.000 evra.
A.E./KoSSev/Radio Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
