Premijer Kosova Aljbin Kurti poručio je da je Kosovo ispunilo uslove za članstvo u Savetu Evrope i da je suštinska faza procesa prijema već počela, prenela je „Koha“.
„Danas zajedno otvaramo prvi sastanak koordinacione grupe za članstvo Kosova u Savetu Evrope. Republika Kosovo, izgrađena na vrednostima Saveta Evrope, prirodno ima svoje mesto u ovoj organizaciji. Kosovo je ispunilo i zakonske uslove i standarde. Sada, kada je proces prošao u Skupštinu, možemo slobodno reći da počinje suštinska faza procesa prijema u ovu organizaciju“, rekao je Kurti u petak.
Ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala je na Koordinacionoj međuinstitucionalnoj grupi za članstvo u Savetu Evrope, koja se prvi put danas sastala u Vladi Kosova, naglasila je da je Kosovo trebalo da uđe u Savet Evrope pre mnogo godina.
Članstvo u SE znači i poštovanje ljudskih prava
Pravnik i stručnjak za ljudska prava Milan Antonijević kaže za portal „Vremena“ da „pre svega, članstvo u Savetu Evrope podrazumeva određeni nivo poštovanja ljudskih i manjinskih prava, pa i autonomiju srpske zjednice koju je Kosovo garantovalo svojim potpisom na Briselskom sporazumu.“
Antonijević dodaje da se od aprila ove godine, kada je u Strazburu tokom vanrednog zasedanja Komitet ministara Saveta Evrope na ambasadorskom nivou doneta odluka o prihvatanju aplikacije Kosova za članstvo u toj međunarodnoj organizaciji, postavlja pitanje koje će kriterijume Kosovo morati da ispuni. Podseća da je „proces pristupanja Kosova Savetu Evrope tada pokrenut i da je Kosovo već bilo napravilo određene korake ka Savetu Evrope: još 2012. je uspostavljena diplomatska kancelarija u Strazburu pri Savetu Evrope, usledilo je članstvo Kosova u Banci za razvoj Saveta Evrope 2014. kao i članstvo u Komisiji za demokratiju putem prava, našoj javnosti poznatoj kao Venecijanska komisija.“
„Koincidencija ili ne, ali zahtev za punopravno članstvo Kosova je podnet neposredno nakon isključenja Rusije iz Saveta Evrope. Da se podsetimo da članica može postati država koja prihvata principe vladavine prava, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, te ona koja iskreno sarađuje na realizaciji ciljeva Saveta. Dalja pravila predviđaju da je članstvo ograničeno na evropske države koje žele i mogu da ispunjavanju kriterijume postavljene u prethodnom članu na čitavoj svojoj teritoriji. U trenutnoj situaciji, tj. bez Srba u institucijama i garantovane autonomije, tj. Zajednice srpskih opština sa širokim nadležnostima, ne može se očekivati neki veći napredak Kosova ka članstvu u Savetu Evrope,“ kaže za portal „Vremena“ Milan Antonijević.
Antonijević kaže da na izjave iz Prištine, od Kurtija do Gervale, gleda kao na izjave političara koji se obraćaju domaćoj javnosti, pojašnjavajući da se, uprkos blokadi Briselskog sporazuma i odsustva volje Prištine da ozbiljno shvati svoje obaveze, nešto dešava na međunarodnoj sceni i to upravo u Savetu Evrope.
„Lista kojom bi se, kao preduslov za članstvo, utvrđivalo da li na Kosovu postoji vladavina prava i poštovanje ljudskih i manjinskih prava još uvek nije sastavljena, a tu bi se mogli naći brojni zahtevi srpske zajednice, od imovinskih prava, do brojnih drugih. Tu dodajem i već jasno postavljeni uslov kontinuirane saradnje sa Srbijom, tj. primene postignutih sporazuma i uspostavljanje pravosudnih organa za procesuiranje zločina počinjenih tokom rata na Kosovu, što podrazumeva i saradnju sa istražiteljima zločina koje je počinio OVK.“
„Sa druge strane“, kaže Antonijević, „nesporno je da bi članstvo Kosova u ovoj međunarodnoj organizaciji, koja štiti ljudska prava, otvorilo put pre svega srpskoj zajednici za pokretanje brojnih postupaka zbog kršenja njihovih ljudskih prava, kao i pristup Evropskom sudu za ljudska prava.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
