Foto: AP
Pred 2200 zvanica iz celog sveta krunisan je britanski kralj Čarls Treći. Mediji javljaju da je ovo krunisanje trajalo kraće nego krunisanje pokojne kraljice Elizabete, što tumače kao najavu modernije monarhije
Kralj Čarls Treći danas je postao sedmi britanski monarh koji je poneo zlatnu krunu Svetog Edvarda staru 360 godina, dok je sedeo na prestolu iz 14. veka. Ceremoniji u Vestminsterskoj opatiji u Londonu prisustvovalo je oko 2.200 ljudi, uključujući članove kraljevske porodice, javne ličnosti, verske vođe i šefove država, navodi Bi-Bi-Si.
Ceremonija je bila znatno kraća u odnosu na ceremoniju krunisanja pokojne kraljice Elizabete Druge, pre 70 godina, što mediji tumače kao najavu modernije monarhije.
Čarls Treći je 40. monarh koji je krunisan na tom mestu od 1066. godine. Tokom ceremonije obećao je da će poštovati zakon dok bude vladao i da će „negovati okruženje u kojem ljudi svih vera mogu slobodno da žive“.
U jednom od najsvetijih trenutaka obreda on je pomazan iza paravana, sedeći u košulji. Arhiepiskop sipa posebno ulje iz zlatne ampule u obliku orla na krunsku kašiku pre pomazanja kralja crtanjem krsta na glavi, prsima i rukama.
Ulje se proizvodi od maslina ubranih na Maslinskoj gori u Jerusalimu i osvećeno je posebnom ceremonijom u bazilici Svetog Groba.
Hiljade ljudi je posmatralo povorku koja se kretala od Bakingamske palate do Vestiminsterske opatije, i u kojoj je učestvovalo više od 1.000 članova oružanih snaga.
Ceremonija je bila propraćena muzikom koju je odabrao kralj, to su 12 naručenih novih kompozicija među kojima je bila i grčka pravoslavna muzika u znak sećanja na Čarlsovog oca, princa Filipa.
Velika Britanije je, prema navodima na internet stranici kraljevske porodice, jedina evropska zemlja koja na krunisanjima i dalje koristi regalije – simbole kraljevskog statusa kao što su kruna, kugla i skiptar. Kralju Čarlsu je uručena suverenova kugla, suverenov skiptar sa krstom i suverenov skiptar sa golubicom.
Foto: APPosle kralja Čarlsa, krunisana je i njegova supruga Kamila.
Ranije danas u blizini Trafalgar skvera uhapšena je nekolicina ljudi, među kojima i vođe antimonarhijske grupe Republika.
S.Ć./Fonet/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da još nije pronađeno telo osobe koja se vodi kao nestala nakon pucnjave koja se 12. maja dogodila u restoranu „27“ na Senjaku
Bivšem načelniku Policijske uprave za grad Beograd Veselinu Miliću određen je pritvor do 30 dana zbog sumnje da je prikrivao pokušaj teškog ubistva i pomagao nakon izvršenja krivičnog dela
Aleksandar Vučić je 5. maja rekao da će za „desetak dana“ reći kada će biti održani izbori. Ako odluku ne saopšti danas, moguće da će ipak sačekati studentski protest
Na osnovu sudske presude, Slavko Ćuruvija fondacija dužna je da plati više od milion dinara zbog saopštenja u kojem je izraženo nezadovoljstvo odlukom Apelacionog suda o oslobađanju 3 osobe za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije
Kako izgleda ljubav predsednika Srbije prema susedima u 1.300 reči u kojima ne uspeva da sakrije uvređenost
Zašto je ulično nasilje postalo sve što Vučić može da ponudi građanima? Zbog čega je ono postalo bensendin za najtvrđe naprednjačko-radikalsko biračko telo? I čime je dokazao da ni malo ne poznaje ulicu
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Intervju: Darko Rundek, muzičar i pesnik
Želim da podržim studente, jer najiskrenije – to i moram Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U Johanesburgu je pokrenuta peticija kako bi se dijamant „Velika zvezda Afrike“ koji krasi britanski kraljevski skiptar vratio u svoju postojbinu. Jedan od organizatora peticije je rekao da afrički narod počinje da shvata da dekolonizacija ne znači samo davanje ljudima određenih sloboda, već i vraćanje onoga što nam je oduzeto
