U romanu Gorana Milašinovića „Slučaj Vinča“ ima jedan sporedni lik, zove se mala radijacija, koji samo čeka nekog ko će je učiniti gospodarem života celog sveta
Da Goran Milašinović nije objavio roman „Slučaj Vinča“ , Dragan Bjeloglić ne bi snimio film „Čuvari formule“ i ne bi, između ostalog dobrog što je postigao, podsetio javnost na ovu knjigu objavljenu 2017. godine („Laguna“), dakle pre rata u Ukrajini koji je opasnost od nuklearnog zračenja učinio realnom.
Knjiga, kao što su zahvaljujući filmu do sada saznali i oni koji je nisu čitali, govori o nuklearnom aksidentu 1958. godine u prvom jugoslovenskom Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, kad je ozračeno šest mladih naučnika. Za zemlju kao što je Jugoslavija, to je bila velika nevolja pogotovo zato što ju je trebalo kriti jer su ondašnje aktivnosti Instituta „Vinča“ bile dobro čuvana vojna tajna, posledica Titovog sna da Jugoslavija postane nuklearna sila.
Jedini spas za pet ozračenih mladića i jednu devojku bio je u pariskoj bolnici Institut „Kiri“ – transplantacija koštane srži. Do tada niko na svetu nije ni pokušao tako nešto. Petoro ih je preživelo. Dobrovoljni davaoci koštane srži ozračenim srpskim naučnicima bili su građani Pariza. Rizikovali su živote zarad nepoznatih stranaca.
„Ostalo je proizvod mašte pisca“, napisao je u uvodu knjige Goran Milašinović.
Naravno da je upravo taj izmišljeni sloj knjige ono što joj daje dušu, i što ovaj istorijski događaj čini živim.
Milašinović je u knjizi razvio dva toka ovog događaja: na nesreću mladih naučnika koji su žrtve nauke, i na zadivljujuću humanost francuskih građana koji su rizikovali sopstvene živote kako bi spasli Vinčance.
O njima se, osim njihovih imena, pre romana „Slučaj Vinča“ ništa nije znalo. Zato je ova knjiga postala dokument o humanosti. Njihov humanizam i moralno herojstvo su važniji od zanimljivih i provokativnih tema političkog i svakog drugog smisla u doba kada je Jugoslavija uspešno balansirala između Istoka i Zapada. Imena francuskih aktera su verodostojna, a vinčanskih nisu.
Autentični su i likovi političara, naučnika i lekara – Aleksandra Rankovića, Radivoja Uvalića, Pavla Savića, Anrija Žamea, Žorža Matea, što fikciji daje dodatnu verodostojnost. I motivaciono i psihološki oni temi daju poseban lični okus. Po tome je naročito zanimljiva uloga politički već podosta skrajnutog akademika Pavla Savića koji, bez obzira na nepoljuljan naučni prestiž, još bije svoje izgubljene bitke sa vlašću.
Poseban lik i junak romana je sam Institut „Vinča“, nastojanje da uzdigne nauku zbog koje postoji, i da dostojno zastupa zemlju u hladnoratovskoj politici.
A tu je i još jedan lik, u ovoj priči skrajnut, ali sa potencijom da postane glavni – mala radijacija. Koja samo čeka da neko poželi, ili da samo napravi neku grešku, i učini je gospodarem života. Protagonistom kataklizme ovog sveta. Metafora zla „Slučaja Vinče“.
Bilo bi šteta da po ovoj knjizi nije snimljen film zato što je sva od pripovednih kadrova izmontiranih kao da su na platnu a ne na papiru. Brzo se smenjuju, sve teče kao traka, čita se u jednom dahu. Priča je, iako poznata, vrlo prijemčljiva.
I, ono što je svakako najvažnije, a odnosi se naravno i na film snimljen po njoj, knjiga je osvestila šta bi moglo da se desi kad bi neko pritisnuo Dugme. A u ovom vremenu neprestane opasnosti od nuklearnog rata, to je izuzetno postignuće.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Tužilaštvo za organizovani kriminal se u istragama korupcije oko nadstrešnice i Generalštaba našlo između čekića i nakovnja. I još nije sasvim jasno: hoće li oni da rade svoj posao i hapse koga treba, makar i ministre? Ili neće?
Vanredni predsednički izbori u Republici Srpskoj pokazaće da li će Milorad Dodik, unatoč sudskoj zabrani, ostati doživotni predsednik, istina u nekom drugom fizičkom pojavnom obliku
Nepoznati počinilac je prišao ekipi N1, zatražio od njih da ne snimaju Ćacilend, a potom im razbio kameru. Sumnja se da je napadač jedan od ljudi iz KRIK-ove baze podataka
Predsednica Kosova Vjosa Osmani u četvrtak je potpisala odluku o raspuštanju Skupštine, nakon što kandidat za premijera Gljauk Konjufca ni u drugom pokušaju nije uspeo da formira vladu
Okupljeni studenti poručili su da su svedočenja o zloupotrebama u vezi sa Generalštabom postala nesporna i da se odgovorni vraćaju na funkcije. Predali su pismo tužiocu tražeći istragu do kraja
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
