U romanu Gorana Milašinovića „Slučaj Vinča“ ima jedan sporedni lik, zove se mala radijacija, koji samo čeka nekog ko će je učiniti gospodarem života celog sveta
Da Goran Milašinović nije objavio roman „Slučaj Vinča“ , Dragan Bjeloglić ne bi snimio film „Čuvari formule“ i ne bi, između ostalog dobrog što je postigao, podsetio javnost na ovu knjigu objavljenu 2017. godine („Laguna“), dakle pre rata u Ukrajini koji je opasnost od nuklearnog zračenja učinio realnom.
Knjiga, kao što su zahvaljujući filmu do sada saznali i oni koji je nisu čitali, govori o nuklearnom aksidentu 1958. godine u prvom jugoslovenskom Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, kad je ozračeno šest mladih naučnika. Za zemlju kao što je Jugoslavija, to je bila velika nevolja pogotovo zato što ju je trebalo kriti jer su ondašnje aktivnosti Instituta „Vinča“ bile dobro čuvana vojna tajna, posledica Titovog sna da Jugoslavija postane nuklearna sila.
Jedini spas za pet ozračenih mladića i jednu devojku bio je u pariskoj bolnici Institut „Kiri“ – transplantacija koštane srži. Do tada niko na svetu nije ni pokušao tako nešto. Petoro ih je preživelo. Dobrovoljni davaoci koštane srži ozračenim srpskim naučnicima bili su građani Pariza. Rizikovali su živote zarad nepoznatih stranaca.
„Ostalo je proizvod mašte pisca“, napisao je u uvodu knjige Goran Milašinović.
Naravno da je upravo taj izmišljeni sloj knjige ono što joj daje dušu, i što ovaj istorijski događaj čini živim.
Milašinović je u knjizi razvio dva toka ovog događaja: na nesreću mladih naučnika koji su žrtve nauke, i na zadivljujuću humanost francuskih građana koji su rizikovali sopstvene živote kako bi spasli Vinčance.
O njima se, osim njihovih imena, pre romana „Slučaj Vinča“ ništa nije znalo. Zato je ova knjiga postala dokument o humanosti. Njihov humanizam i moralno herojstvo su važniji od zanimljivih i provokativnih tema političkog i svakog drugog smisla u doba kada je Jugoslavija uspešno balansirala između Istoka i Zapada. Imena francuskih aktera su verodostojna, a vinčanskih nisu.
Autentični su i likovi političara, naučnika i lekara – Aleksandra Rankovića, Radivoja Uvalića, Pavla Savića, Anrija Žamea, Žorža Matea, što fikciji daje dodatnu verodostojnost. I motivaciono i psihološki oni temi daju poseban lični okus. Po tome je naročito zanimljiva uloga politički već podosta skrajnutog akademika Pavla Savića koji, bez obzira na nepoljuljan naučni prestiž, još bije svoje izgubljene bitke sa vlašću.
Poseban lik i junak romana je sam Institut „Vinča“, nastojanje da uzdigne nauku zbog koje postoji, i da dostojno zastupa zemlju u hladnoratovskoj politici.
A tu je i još jedan lik, u ovoj priči skrajnut, ali sa potencijom da postane glavni – mala radijacija. Koja samo čeka da neko poželi, ili da samo napravi neku grešku, i učini je gospodarem života. Protagonistom kataklizme ovog sveta. Metafora zla „Slučaja Vinče“.
Bilo bi šteta da po ovoj knjizi nije snimljen film zato što je sva od pripovednih kadrova izmontiranih kao da su na platnu a ne na papiru. Brzo se smenjuju, sve teče kao traka, čita se u jednom dahu. Priča je, iako poznata, vrlo prijemčljiva.
I, ono što je svakako najvažnije, a odnosi se naravno i na film snimljen po njoj, knjiga je osvestila šta bi moglo da se desi kad bi neko pritisnuo Dugme. A u ovom vremenu neprestane opasnosti od nuklearnog rata, to je izuzetno postignuće.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Branilac bivšeg ministra Tomislava Momirovića, advokat Dragan Palibrk, izjavio je da je odluka Višeg suda o određivanju pritvora doneta bez zakonskog osnova i u službi političkih obračuna. On ističe da pravosuđe ponovo deluje kao „produžena ruka tužilaštva“.
U noći između subote i nedelje, aktivista SDP zatekao je vozilo sa dve osobe ispred svoje kuće. Nakon što je slučaj prijavio policiji, vozač je pokazao značku BIA. Stranka zahteva objašnjenje – da li je u pitanju službeni zadatak ili nelegalno praćenje?
U okviru istrage o zloupotrebama pri rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu i pruge ka Kelebiji, Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana za bivšeg ministra Tomislava Momirovića, Gorana Vesića i još 11 lica
Iako je sud u Novom Pazaru ukinuo pritvor većini uhapšenih nakon nedavnih protesta, protesti u ovom gradu ne staju dok se, kako demonstranti poručuju, ne oslobodi i poslednji uhapšeni iz ovog grada
Mladi potporučnici u subotu promovisani u kasarni na Banjici tek će videti šta ih čeka u vojsci moralno razorenoj, kada shvate da u karijeri možeš da napreduješ samo na osnovu poltronstva
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
