Foto: Pexels
Beograđani se žale na nove nepravilnosti u radu kurirskih službi. Naime, prilikom dostavljanja paketa, građanima je naplaćena dostava težeg paketa, a naknadno im je rečeno da nakon preuzimanja nemaju pravo na reklamaciju. Iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije pak savetuju da se reklamacija izvrši i to pisanim putem
Onlajn prodaja u Srbiji doživela je veliki rast u poslednjih nekoliko godina, posebno nakon pandemije korona virusa. Promena kupovnih navika donela je i mnogo posla za kurirske službe. Zbog velikog obima posla, dešavalo se da kupci dočekaju slomljenje ili neispravne pakete, a Beograđani su se požalili i na prevaru.
Na Instagram stranici moj_beo_grad pojavila se objava u kojoj Beograđanin tvrdi da je prevaren od strane jedne kurirske službe koja mu je navodno paket koji teži 200 grama naplatila kao da iznosi 6,4 kilograma te mu je naplatila 700 dinara više.
“Jedna velika zamerka kurirskoj službi. Primio sam paket od 200 grama (u ruci) koji je označen kao 6,4 kg i naplaćen sigurno 700 dinara više, kad sam zvao reklamacije rečeno mi je da ne mogu ništa da urade ako sam primio i platio paket. Bruka i sramota”, navodi se u jednoj objavi na beogradskoj Instagram stranici.
Naknadno je još građana potvrdilo da je imalo slične probleme.
“Niste jedini. I meni se desilo pre neki dan. U ‘call centru’ kažu kako je paket prošao kontrolno merenje i nakon preuzimanja nemamo pravo na reklamaciju”, napisao je jedan od njih.
Pravo na reklamaciju
Da li ipak postoji pravo na reklamaciju ako su kupcu narušena prava, razgovorali smo sa pravnom savetnicom Nikicom Matanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Ona je za portal “Vremena” objasnila da bi potrošač, bez obzira što je primio paket, trebalo da izjavi reklamaciju pružanju usluge.
“Potrošači bi trebalo čim primete bilo kakvu nepravislnost, pa i ovog tipa da izjave reklamaciju pružaocu usluge. Pružalac usluge je dužan da na reklamaciju odgvori najdalje za osam dana i to pisanim putem
Uvek je savet da kada se vrši reklamacija da se ostavi neki trag, najčešće putem imejla. Ako ne dobijete odgovor pružaoca usluge možete prijaviti tržišnoj inspekciji. Ili ako odgovor ne bude zadovoljavajući smatrajte da su vam prava oštećena. Za dalje savete možete da se obratite organizaciji potrošača kao što je naša, pa će vas posavetovati na osnovu svakog pojedinačnog slučaja i videti koje su opcije za kupca i kako i na koji način može da ostvari svoj prava”, kaže Matanović.
U slučaju problema sa uslugama kurirske službe primenjuje se Zakon o poštanskim uslugama. Nadzor nad primenom ovog zakona vrši Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija preko inspektora za poštanske usluge.
Društva za zaštitu potrošača pružaju i besplatnu pravnu pomoć.
Uskoro izmena Zakona o zaštiti potrošača
Cilj planiranih izmena Zakona o zaštiti potrošača je da se u postojeći zakon implementiraju tri direktive Evropske unije.
Kupovina na internetu, transparentnost pri određivanju cena, prava potrošača pri korišćenju „besplatnih“ online usluga, neke su od odredbi koje će biti obuhvaćene izmenama Zakona o zaštiti potrošača.
Propisa Evropske unije u domaćem pravnom sistemu do sada nisu bili problem, ali njihova primena jeste.
“Ono što Evropska unija od nas traži jeste isti nivo zaštite potrošača kao u EU. Da li mi imamo isti nivo zaštite kao što je u jednoj Francuskoj ili Nemačkoj? Svakako ne, ni približno. Zašto je taj isti nivo njima uopšte potreban? Potreban je zbog privrede, ne toliko zbog potrošača.
Dakle privreda očekuje otprilike isti nivo zaštite da bi roba, usluge mogli da nesmetano teku između država članica”, rekao je za Euronews Srbija Nebojša Lazarević iz Centar za evropske politike i radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 28 – zaštita potrošača i zaštita zdravlja.
Kako ocenjuju stručnjaci, dok se izmene i usklađivanja zakona sa EU dešavaju samo na papiru, potrošači u Srbiji neće imati veću zaštitu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Prvog dana predizborne kampanje na Kosovu razbuktala se tema o integraciji srpskog zdravstvenog i obrazovnog sistema u kosovski sistem. To su jedine preostale srpske institucije na Kosovu. Kako na to gledaju kosovski Srbi
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu prihvatio je da razmatra predstavku advokata studenta Bogdana Jovičića
Opozicija u Zaječaru pozvala je građane Srbije da u sredu ujutro dođu u grad i spreče održavanje konstitutivne sednice Skupštine, koju smatraju nelegalnom. Lider koalicije „Promena u koju verujemo“ Uglješa Đuričković poručuje da je Zaječar „ogledalo Srbije“ i da se sutrašnjim protestom brani ustavni poredak
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) osuđuje verbalne napade člana Glavnog odbora SNS-a Siniše Vučinića na medije i novinare, između ostalog i na glavnog urednika „Vremena“ Filipa Švarma
Studenti iz Srbije nominovani su za priznanje Saharov, koje se dodeljuje za slobodu mišljenja
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
