U novom broju

Kako je Vučić privatizovao BIA 2

"Čiste ruke, hladna glava, vruće srce": Bratislav Gašić i Aleksandar Vulin

Foto:MUP/Tanjug

15. 12. 2022. / 8.13

Kako je Vučić privatizovao BIA

Aleksandar Vulin je u MUP-u demonstrirao kako vidi javnu funkciju: pišući svakodnevno saopštenja i šaljući ih preko portala MUP-a obračunavao se sa svima koji bi rekli bilo šta negativno o predsedniku i koristio svaku priliku da mu se zakune na večnu vernost. Po takvom bekgraundu razlikuje se od svih ranijih direktora BIA i deluje kao neka vrsta rijaliti zvezde. Na čelu sa njim, sada je i Služba na ivici da postane deo Zadruge ili Parova. Opasnije od ovoga jeste samo što Vulin raspolaže ozbiljnom moći i ovlašćenjima

Ako je postojala dilema oko toga ko i na koji način treba da vodi nekadašnju Službu državne bezbednosti, posle dolaska naprednjaka na vlast ta dilema je otklonjena. Na mesto šefa tajne civilne službe (za razliku od vojnih službi bezbednosti) postavljani su oni za koje se verovalo da su na prvom mestu lojalni partiji, a potom Aleksandru Vučiću lično.

Kako je Vučić privatizovao BIA 3

Zato je imenovanje Aleksandra Vulina jedino logično. Naprosto, morao se naći prostor za delovanje čoveka koji je poslednjih 15 godina posvetio službovanju Vučiću, javno noseći za njega mnoge “krstove” koje ovaj nije hteo da primi na svoja leđa. Tako se ovaj “pravnik” iz Novog Sada sa diplomom iz Kragujevca, početkom decembra našao na funkciji o kojoj je ranije možda samo sanjao, a koja naizgled deluje logično posle upravljanja ministarstvima odbrane i unutrašnjih poslova…

Vučić koji zna sve i komentariše sve ni reč nije rekao o ovoj odluci, a Vulin – nakon iskazane zahvalnosti predsedniku Republike na otporu mrskim stranim silama – kao da je razumeo da je na čelu tajne službe pa se povukao u tihovanje toliko atipično za njega u poslednjih deset godina. Deluje da su se obojica bez reči razumeli, kao nekada Aco Tomić, šef vojne bezbednosti i Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije od 2004. do 2008. godine…

 

Pročitajte ceo tekst Slobodana Georgijeva u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (15. decembra)

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu