25-nitratni-festival
Nedavno otkriven filmski materijal na kome je jedini put snimljen veliki naučnik, biće prikazan sutra, povodom 25. izdanja ovog festivala, retkog u Evropi
Sutra, na otvaranju 25. Festivala nitratnog filma u Jugoslovenskoj kinoteci biće prikazan filmski materijal na kome je, koliko je za sada poznato, jedini put zabeležen Mihajlo Pupin. I, to je svakako početak dostojan jubileja ovog festivala.
Kako je otkriven ovaj, malo je reći, važan materijal?
„Moj prijatelj Mika Stanković, reditelj i novinar, pre nekoliko meseci poslao mi je tekstove o Pupinu i tu sam iz američkih novina video da je 1928. održan prijem u Ročesteru i da je među gostima, pored istaknutog pronalazača Tomasa Edisona, bio i Pupin“, ispričao je selektor Festivala i upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Saša Erdeljanović na konferenciji za mediji.
„Njih dvojica su došli kod Džordža Istmena, vlasnika kompanije Kodak, na prezentaciju novog sistema kolor filma. Bilo je mnogo visokih zvanica iz naučnog, političkog, kulturnog života. U bašti su ih snimali, i posle nekoliko sati su imali priliku da pogledaju sebe na filmu. Ja sam onda kontaktirao kolege u Ročesteru u Muzeju Džordža istmena i došli smo do nemontiranog materijala.“
Iz dužeg filmskog materijala, za 25. Nitrat odabrano je 22 minuta. Reč je o istorijski vrednom pronalasku, jer je, potrebno je naglasiti, ovo za sada jedino poznato pojavljivanje Mihajla Pupina na filmskoj traci.
Ovogodišnji Festival nitratnog filma održava se od 6. do 15. juna, i na njemu će biti prikazano 43 ostvarenja snimljenih na zapaljivim trakama iz 23 zemlje Evrope, Azije i Severne Amerike.
Izdvaja se program nedavno otkrivenih i identifikovanih filmova u Arhivu Jugoslovenske kinoteke iz perioda 1910-1912. Reč je o pet kratkih igranih filmova (dva italijanska, dva francuska i jedan američki), za koje je ustanovljeno da su im to jedine sačuvane kopije na svetu.
U ovom programu biće prikazana i do sada nepoznata francuska žurnalska storija „Sahrana pukovnika Vojislava Pavlovića“ iz 1916. godine, u kojoj se kao jedan od njegovih ratnih drugova pojavljuje legendarni pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis, čijih snimaka na filmu skoro da i nema.
Festival nitratnog filma ekskluzivno će prikazati na zatvaranju epsko italijansko ostvarenje „Mi živi“ (1942) Gofreda Alesandrinija, na osnovu adaptacije dela američke književnice Ajn Rand. Dozvola za prikazivanje tog trosatnog filma dobijena je zahvaljujući udruženju Ajn Rand – Evropa centar.
Tokom četvrt veka Nitratnog festivala, nema ni jedne poznatije kinoteke i arhivske institucije u svetu koja nije poslala bar jedan film na ovaj beogradski festival, inače jedan od retkih te vrste u Evropi i svetu.
S.Ć./SEEcult
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
