Jovan Ginić, koji tumači glavnu ulogu u filmu „Lost Country“ Vladimira Perišića, dobio je nagradu „Otkrovenje“ Kanskog festivala. I to je baš lepa vest. Nagrada se dodeljuje najboljem mladom glumcu festivala u okviru kanskog programa „Nedelja kritike“, a uspostavljena je pre šest godina kako bi se ohrabrili mladi glumački talenti.
Jovan Ginić ima 15 godina, učenik je prvog razreda Četrnaeste beogradske gimnazije. „Lost Country“ je njegov prvi film i prvo glumačko iskustvo.
„Još uvek sam u Francuskoj, hteli smo da iskoristimo dolazak u Kan da vidimo i neka druga mesta“, kaže za portal „Vremena“ Jovan Ginić.
Na očekivano pitanje otkud on filmu, kaže da on trenira vaterpolo, a da je reditelj Vladimir Perišić „došao na trening i pozvao mene i mog druga Miodraga Jovanovića na kasting. Mi smo otišli, i Vlada nas je obojicu odabrao! Miodrag u filmu glumi mog najboljeg druga“.
I Stefan, lik koji tumači, ima 15 godina, ali živi u vremenu studentskih demonstracija protiv režima Slobodana Miloševića. „Stefan i ja imamo iste godine, i to je sve što nam je zajedničko“, kaže.
„Znam šta se tada dešavalo, znam ko je Milošević, ali to je sve jer ja se tad nisam ni rodio. Nisam istraživao, zato što je to bilo bolje za glumu. Vladi su trebale moje autentične reakcije.“
Kaže da mu „nije bilo lako“ da bude neko iz prošlosti. „Ali, Vlada mi je pomagao. Na primer, u jednoj sceni ja gledam kako tuku demonstrante. I, da bi izazvao moj pogled, izraz lica koji mu je potreban za tu scenu, Vlada mi je posebno puštao scenu tuče. Tako je radio i za ostale scene u kojima je trebalo da mi približi to vreme.“ Ističe da mu je Jasna Đuričić, koja igra Stefanovu mamu, „takođe baš puno pomagala“.
Jovan priča da nije pročitao scenario. „Vlada mi ga namerno nije dao, tako da ja do kraja snimanja nisam znao kako će film da se završi. Vladi je bilo potrebno da dobije moju prirodnu reakciju.“
Inače, iako sam nije iskusio sukob sa drugarima kakav ima njegov lik iz filma, priča „Lost Country“ mu je okej. „Stefan ima problem sa društvom zbog majke, bori se da li da prihvati njihov ili njen stav, kome da se prilagodi“, kaže, i naravno neće da kaže šta je na kraju bilo.
Njegovi gimnazijski drugari su mu juče „ceo dan čestitali na nagradi“, kaže, „i kao da su tek sad shvatili koji film sam snimao. Otsustvovao sam tri meseca sa nastave, pa su znali da nešto snimam, ali nisu znali šta“.
Da li je možda zbog ovog filma i nagrade odlučio da će postati glumac? „Ne, rano je. Za sad hoću samo da uživam u ovome“, kaže Jovan Ginić, najbolji mladi glumac ovogodišnjeg Kanskog festivala.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
