Foto: AP Photo/Olivier Matthys
Bosna i Hercegovina, Gruzija i Moldavija součene su sa “ruskom prenjom” pa bi zato zapadna vojna alijansa morala da im priskoči u pomoć. Drugim rečima, NATO Republiku Srpsku vidi kao ispostavu Vladimira Putina na Zapadnom Balkanu, pa je zato neophodno ojčati cetralnu bosansku držvu
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da će ministri odbrane članica alijanse na predstojećem sastanku razgovarati o načinima jačanja konkretne podrške Bosni i Hercegovini, Gruziji i Moldaviji koje su suočene sa „ruskom pretnjom“.
Nije precizirao u čemu će se podrška NATO-a ovim zemljama sastojati, ali je jasno da se Republika Srpska na čelu sa Miloradom Dodikom posmatra kao isposava Vladimira Putina na Balkanu. Blok patriotskih stranaka u Srbiji koji se zalaže za odbijanje francusko-nemačkog plana za Kosovo i okretanje leđa Evropskoj uniji, svako popuštanje oko Kosova vidi samo kao korak ka „ukidanju“ Republike Srpske, tj. Kosovo, RS i sankcije Rusije vide kao deo istog paketa pritisaka Zapad.
Rekao je tom prilikom i da pomoć u municiji, gorivu i rezervnim delovima mora stići u Ukrajinu pre nego što Rusija preuzme inicijativu na bojištu.
„Brzina će spasiti živote. Ako ruski predsednik Vladimir Putin pobedi u Ukrajini, poruka drugim autoritarnim režimima bi bila da se upotreba sile nagrađuje, što bi svet učinilo opasnijim, a sve nas ranjivijim“, izjavio je Stoltenberg.
Pozdravio je najavu članica NATO-a o slanju tenkova i teškog oružja u Ukrajinu, kao i daće obučavati ukrajinske vojnike.
„Rat u Ukrajini zahteva ogromne količijne municije i prazni zalihe NATO-a. Nivo potrošnje ukrajinske municije je mnogostruko većii nego naš nivo proizvodnje, što izlaže pritisku našu odbrambenu industriju“, rekao je Stoltenberg.
Precizirao je da je vreme čekanja na municiju velikog kalibra povećano sa 12 na 28 meseci, što znači da bi današnje porudžbine bile isporučene dve i po godine kasnije, pa je zato je potrebno povećati proizvodnju i investirati u produkcione kapacitete.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U više gradova širom Srbije održano je šesnaest minuta tišine u znak sećanja na stradale u padu nadstrešnice zgrade Železničke stanice u Novom Sadu pre 11 meseci.. Najavljeno je da će tokom dana i večeri biti održani različiti komemorativni skupovi i šetnje povodom tragedije u Novom Sadu. U Beogradu je najavljeno da će okupljanje biti kod železničke stanice Prokop
Vukašin Milićević iz Demokratske stranke i Đorđe Pavićević iz Zeleno-levog fronda za naredni broj „Vremena“ govore kako misle da opozicija treba da se postavi na narednim parlamentarnim izborima
Šta bi Aleksandra Vučića moglo da primora da raspiše vanredne parlamentarne izbore? I, ako ništa od toga ne bude, kada padaju redovni parlamentarni i predsednički izbori
Stefan Simić iz Pokreta slobodnih građana u intervjuu za „Vreme“ govori o korupciji u prestonici, poput „Obezbeđenja Beograda“ i „besplatnog“ javnog prevoza
Na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu Srbija se našla u žiži kritika, od optužbi za prekomernu upotrebu sile i gušenje slobode okupljanja, do upozorenja na političku krizu koja potresa zemlju
Bitka između protivnika i pobornika vlasti, pravne države i bezakonja, dobra i zla, svela se na dokazivanje koga ima više. Ne bez razloga
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
