Vesti

Jens Pletner: Kosovski izaslanik kancelara Šolca 2

Novi igrač u kosovskoj igri: Jens Pletner

Foto: Twitter

5. 9. 2022. / 11.21

Jens Pletner: Kosovski izaslanik kancelara Šolca

Jens Pletner ne misli da je njegov posao da protivureči svojim šefovima, već da ih ohrabruje u njihovim ubeđenjima i pruža im najbolju moguću podršku u sprovođenju njihove politike. A stav kancelara Nemačke Olafa Šolca je poznat: Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova

"Putinov čovek u Berlinu?“ Tako su mnogi nemački, ali i strani mediji nedavno pisali o Jensu Pletneru, savetniku za spoljnu i bezbednosnu politiku nemačkog kancelara Olafa Šolca koga sada šalje u misiju na Balkan, piše DW.

U pismu koje su nemački kancelar i francuski predsednik Emanuel Makron ovog vikenda uputili Beogradu i Prištini, između ostalog se navodi: "Nedavne tenzije su pokazale da su konstruktivni koraci napred hitno potrebni, kako na praktičnom, tako i na političkom nivou. Stoga smo zadužili naše savetnike za spoljnu i bezbednosnu politiku, Jensa Pletnera i Emanuela Bona, da pruže direktnu podršku Miroslavu Lajčaku u njegovim zalaganjima.“

Naveli su da se Vučiću obraćaju kao lideru zemlje i apelovali na njega da pokaže "maksimalnu odlučnost i spremnost da donosi teške odluke“ koje vode ka punoj normalizacija odnosa "Kosova i Srbije“  pod okriljem EU.

Kako je Pletner skrenuo pažnju na sebe

Savetnici obično ne privlače medijsku pažnju i to je do 20. juna uglavnom važilo i za Jensa Pletnera. Tog dana je, međutim, on bio jedan od govornika u Nemačkom društvu za spoljnu politiku (DGAP) u Berlinu, gde je trebalo da dâ uvid u spoljnu politiku Olafa Šolca. Njegovo izlaganje užasnulo je, međutim, bivšeg šefa dopisništva Rojtersa u Nemačkoj, a danas saradnika istraživačkog instituta "Rodijum grup“ Noa Barkina, piše DW.

Pletner je, naime, odgovarajući na pitanje o ubrzanju pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji, odgovorio da "samo zato što ste napadnuti ne znači automatski da ste bolji kada je u pitanju vladavina prava“. To je "prilično neosetljiv odgovor“ tvitovao je Barkin još dok je Pletner govorio.

I nije to jedino što je Barkinu zasmetalo, ocenjuje DW. Problematična mu je bila i izjava da Kinu i Rusiju "ne treba trpati u isti koš“, a vrhunac je, prema Barkinu, bilo kada je savetnik kancelara "kritikovao medije zato što se fokusiraju na broj tenkova koje Nemačka šalje Ukrajini, umesto da razmišljaju o budućim odnosima sa Rusijom“.

Bio je to uvod u pravi talas gneva usmeren ka Pletneru na društvenim mrežama i u klasičnim medijima. Lider opozicionih demohrišćana (CDU) Fridrih Merc ocenio je, tako, na Tviteru da su to izjave "koje bacaju sumnju na odlučnost nemačke vlade“.

“Odlučnost” bi nemačka Vlada mogla da pokaže u posredovanju rešanja problema između Beograda i Prištine. Olaf Šolc je tokom posete Beogradu u junu Aleksandru Vučiću neuvijeno rekao da Nemačka očekuje da Srbija uvede sankcije Rusiji i prizna nezavisnost Kosova.

Politička karijera

Rusija je dosta kasno dospela u profesionalni fokus Jensa Pletnera, piše DW. Taj 54-godišnji pravnik i politikolog iz Šlezvig-Holštajna, s krajnjeg severa Nemačke, studirao je u Hamburgu, Bordou i Parizu (između ostalog i međunarodno pravo), pre nego što je 1994. ušao u diplomatiju. Njegova prva stanica u inostranstvu bila je nemačka ambasada u Tel Avivu, a nakon što se vratio iz Izraela, u Ministarstvu spoljnih poslova bio je zadužen za Bliski istok, ali i za Ujedinjene nacije.

Pletner se vremenom 2008. Uzdigao do glavnog portparola Ministarstva u vreme kada je na čelu nemačke diplomatije bio današnji predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer (SPD).

To je i vreme kada se Pletner povremeno oglašavao i o događajima na Balkanu, piše DW.

Kada je Kosovo 2008. proglasilo nezavisnost, a Beograd ubrzo od Generalne skupštine UN zatražio da Međunarodni sud pravde o tome dâ savetodavno mišljenje, Pletner je ovako u izjavi za DW preneo stav vlade u Berlinu: "Mi smo priznali nezavisnost Kosova i dosta drugih zemalja je to učinilo. I, ako smo mi to uradili, onda možete da budete sigurni da smo mi ubeđeni da je to u skladu sa međunarodnim pravom.“

Nakon toga je obavljao dužnost ambasadora u Šri Lanki, pa zatim u Tunisu, da bi se 2014. vratio u Štajnmajerov štab, upravo u trenutku kada se tamo formulisala doktrina prema Rusiji. Pletnerov uticaj tu, međutim, nije bio odlučujuć, ocenjuje DW.

Kada je 2017. Štajnmajer izabran za predsednika Nemačke, Pletner je otišao na mesto ambasadora u Grčkoj.

U decembru 2021. novi nemački kancelar Olaf Šolc doveo ga je u svoj kabinet na mesto glavnog savetnika za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Čovek koji neprotivureči šefovima

Novom kancelaru bio je potreban iskusan i renomiran diplomata. Jens Pletner, navodno, nije bio prvi izbor za mesto savetnika kancelara za spoljnu politiku i bezbednost, piše DW.

"Pletner nikada nije bio ideolog“, opisao ga je nedavno za nemačke medije jedan njegov neimenovani kolega iz Ministarstva spoljnih poslova. Pletner, dodao je, ne misli da je njegov posao da protivreči svojim šefovima, već da ih ohrabruje u njihovim ubeđenjima i pruža im najbolju moguću podršku u sprovođenju njihove politike.

I još jednu karakteristiku dele kancelar i njegov savetnik: što je pritisak jači, manje su spremni da odstupe od svoje pozicije, ocenjuje  DW. To se videlo i po tome što Pletner, nakon svih tih reakcija na njegove izjave u Berlinu 20. juna, nije snosio nikakve posledice. Šta više, sada je dobio novi zadatak – da se direktno uključi u dijalog Beograda i Prištine.

J.H./DW

Ceo tekst na DW možete da pročitate OVDE

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu