Foto: AP Photo/Oded Balilty
Uprkos masovnim, višemesečnim protestima širom Izraela i krtikima koje dolaze iz savezničkih država, premijer Benjamin Netanjahu je u Knesetu izgurao zakon koji Vladu praktično stavlja iznad Vrhovnog suda. Demonstracije ne samo da nakon toga ne jenjavaju, već postaju sve žešće. Lekari, medicinsko osoblje, rezervisti, piloti, sindikati stupaju u generalni štrajk
Zahvaljujući tankoj većini koju vlada Benjamina Netanjahua ima u Knesetu, izraelskom parlamentu, uprkos višemesečnim masovnim protestima je izglasan novi zakon kojim se „reformiše“ pravosuđe, tj. Vrhovnom sudu uskraćuje pravo da, kao do sada, tumači odluke i zakone koje donosi parlament, da pojedine minstre može da proglasi „nepodobnim“.
Protiv ove odluke Kneseta uporno protestuje stotine hiljada građana. Policija pokušava da ih rastera konjima, vodenim topovima, hapsi demonsstrante, ali talas protesta ne jenjava, već raste.
I Lekarska komora je pozvala na štrajk. Velika većina medicinskih ustanova prihvata samo hitne slučajeve.
Štrajkuju i vojni rezervisti, među njima i piloti. Opozicioni lider Jair Lapid, koji je bio protivkandidat Netanjahua na izborima, zamolio ih je da to ne čine, ako ide na uštrb odbrambene moći zemlje. Istovremeno poručuje: “Borba protiv ovog zakona tek počinje.”
Savez sindikata Izraela Histradut razmatra generalni štrajk.
Pojedine organizacije civilnog društva uputile su Vrhovnom sudu peticije kojima zahtevaju poništavanje ovog zakona po dosadašnjem zakonu. Pravnici u Izraelu smatraju da će Vrhovni sud razmatrati ovaj slučaj, što može da traje mesecima. Pošto Vlada nema nameru da čeka da se Vrhovni sud izjasni, može da dođe do ustavne krize.
Najveća kriza u istoriji Izraela
Izrael, koji je pored svih svojih mana nesumnjivo razvijena demokratija i kosntituisana država, stoji pred ponorom.
“Ovo je najveća kriza u istoriji naše zemlje, ona se razlikuje od svih dosadašnjih kriza, koje je Izrael preživeo”, kaže u intervjuu za nemački “Špigel” bivši izraelski premijer Ehud Barak. Jer, ovog puta se radi o suštini onoga što Izrael jeste, što je “stvarao i stvorio za 75 godina”. Spoljni neprijatelji tu ne igraju nikakvu ulogu.
I bivši predsednik Vlade Izraela Ehud Olmert oštro kritikuje Netanjahuovo potkresivanje ovlašćenja Vrhovnog suda. “To ne možemo da tolerišemo i prihvatimo”, rekao je Olmert u razgovoru za Channel 4 News. Upozorava da tako nečega nikada nije bilo, da Izrael “srlja u građanski rat.”
Pozicija SAD
Američke novine pišu da Vašington ne može da odobri takvu reformu pravosuđa, ali teško da može i da je javno i oštro osudi. Od predsednika Džoa Bajdena ne može da se očekuje više, nego da opominje jednog od najbližih saveznika Sjedinjenih Američkih Država. Izrael politički, finansijski i bezbednosno u dobroj meri zavisi od SAD, ali i od simpatija i materijane pomoći američkih Jevreja.
A gotovo svi američki Jevreji i jevrejske organizaje u SAD osuđuju „Netanjahuov zakon“. U Americi živi između 5,3 i 9 miliona Jevreja. Neobično velika razlika u proceni dolazi otuda, što se različito procenjuje ko je Jevrejin – da li onaj koji ide u sinagogu, ili se računa poreklo. Izrael ima 6,2 miliona stanovnika.
Izrael nema Ustav
Država Izrael nema pisani Ustav, pravosuđe se zasniva na zbiru osnovnih zakona. Zbog toga Vrhovni sud ima tako veliku ulogu u očuvanju pravne države i ljudskih prva.
Vrhovnom sudu je peticiju za obaranje Netanjahuovog zakona uručila i Advokaska komara koja zastupa preko 70.000 pravnika. Komora objašnjava da bi novi zakon ugrozio pravnu državu jer više ne bi potojala garantovana podela vlasti.
J.H./Washington Post/CNN/Spiegel/Tagesschau
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Aleksandra Subotić, dugogišnja direktorka United Media u sklopu koje rade televizije N1 i Nova, nedeljnik „Radar“ i dnevni list „Danas“, dobila je otkaz, potvrđeno je Raskrinkavanju iz više izvora
U Srbiji se vodi odlučujuća bitka za nezavisnost sudstva i tužilaštva, tj. za vladavinu prava. Uprkos tome samo se mali broj ljudi odazvao pozivu na protest „Marš za pravosuđe“. Zašto?
Protest protiv „Mrdićevih zakona“ ispred Generalštaba počeo je nešto posle 14 časova. Organizatori su isticali važnost masovnosti skupa jer samo uz podršku građana može da se spreči urušavanje srpskog pravosuđa. Nije se, međutim, odazvao veći broj ljudi
Aleksandar Vučić kaže da pristaje na ulazak u Evropsku uniju bez prava veta. Šta se krije iza ove nove ideje o načinu proširenja EU i zašto je to, kada je reč o predsedniku Srbije, prazna priča
Penzionisani general Vojske Srbije Milosav Simović odao je strogo poverljivu državnu tajnu i zbog toga mu je izrečena kazna kućnog pritvora, potvrđeno je za „Vreme” iz Višeg javnog tužilaštva u Negotinu
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
