Foto: Pixabay/Brett Hondow
Od ponedeljka, 8. maja, pa do 8. juna građani koji nelegalno poseduju oružje moći će bez posledica ga da predaju policiji
Nakon dve tragedije koje su se dogodile u Srbiji, država organizuje još jednu akciju predaja nelegalnog oružja. Oni koji ga predaju neće snositi nikakve posledice, a u sličnim akcijam u protekle dve decenije prikupljeno je oko sto hiljada komada ovakvog oružja.
Međutim, koliki je broj pištolja, pušake i sličnih ubojitih stvari koje građani poseduju, a za koje nemaju dozvole, ne zna se.
Kako je “Vreme” pisalo, nevladine organizacije i mediji se redovno pozivaju na neka istraživanja koliko nelegalnog oružja ima u zemljama bivše Jugoslavije, a da niko nema nijedan relevantan izvor.
Pod jedan, ne zna se koliko je oružja u svojim skladištima imala bivša JNA, taj podatak nikad nije obelodanjen jer je bio i ostao strogo čuvana vojna tajna. Onda je nepoznanica i koliko je oružja “sa strane” uvezeno u Sloveniju, Hrvatsku i BiH 1991. i 1992. godine, kao i kasnije tokom rata, koliko je ostalo u skladištima JNA u tim državama, koliko je odvezeno u Srbiju, koliko ostalo u Republici Srpskoj…
Bez pitanja odakle ti
Od ponedeljka, 8. maja, pa do 8. juna građani koji nelegalno poseduju oružje moći će bez posledica ga da predaju policiji. Ovo je jedna od mera koje je donela Vlada Srbije posle dva masovna ubistva, a koja bi trebalo da dovedu do smanjenja broja nelegalnog oružja.
„Ako do 8. juna odnesete nelegalno oružje niko vas neće pitati odakle vam, nećete odgovarati jer ste ga neovlašćeno držali i nosili, ali ako ne iskoristite tu mogućnost, biće drakonske kazne – uslovne kazne neće biti“, rekao je za RTS Dejan Đurđević, profesor Pravnog fakulteta.
Ovo nije prvi put da država pokušava da reši problem ilegalnog posedovanja oružja.
Tako je 2020. godone, neposredno pred izbijanje pandemije korona virusa i uvođena vanrednog stanja, tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović doneo naredbu u kojoj se navodi da vlasnici nelegalnog oružja mogu da podnesu zahtev za legalizaciju od 16. marta do 16. juna te godine.
Kako je tada saopšteno, oni koji poseduju nelegalno oružje mogu ga predati u vlasništvo države, bez naknade i da se neće sprovoditi postupak dokazivanja porekla nelegalnog oružja niti utvrđivanja odgovornosti za njegovo neovlašćeno držanje i nošenje.
Predato oko 100.000
Slične akcije su sprovedene više puta nakon 2000. godine.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova u akcijama prikupljanja nelegalnog oružja od 2003. do 2017. godine predato je 101.283 komada oružja i 2.517.520 komada municije.
Nenad Ljubišić, stručnjak za oružje iz Strukovnog udruženja policije, rekao je da za Radio Slobodna Evropa da više od pola miliona ljudi u Srbiji legalno poseduje oružje, dok je Ministarstva unutrašnjih poslova u akcijama oduzimanja ilegalnog oružja sakupilo oko stotinu hiljada komada.
Poreklo oružja
Problem nelegalnog posedovanja oružja nije nov. Ljubišić navodi da je velika količina oružja koje ilegalno poseduju građani Srbije zaostala iz ratova vođenih na prostorima bivše Jugoslavije.
Prema podacima koje je „Politike“ dobila od MUP-a tokom 2019. godini ukupno je predato u korist Republike Srbije 28.914 komada oružja. Međutom, ovde se nije radilo o nelegalnom oružju.
Zakona o oružju i municiji iz 2016. godine predviđao je zamenu oružnih listova, pa kako je pisao ovaj dnevni list bilo je i onih građana koji više nisu želeli da plaćaju poreza na oružje, zbog čega su odlučili da pištolje, revolvere ili lovačke puške predaju državi. Ili, jednostavno, više nisu želeli oružje u svojim domovima.
„Na osnovu jedine baze podataka o broju registrovanih oružja koju ima MUP, kao organ koji izdaje dozvolu za posedovanje i nošenje oružja, u Srbiji ima ispod 800.000 hiljada komada oružja u legalnom posedu u rukama oko 570.000 vlasnika. Tu spadaju i fizička i pravna lica. Neka lica kao što su lovci i streljačka udruženja, firme za obezbeđenje, mogu posedovati više komada oružja. Na sto stanovnika Srbija ima oko 12 komada oružja a primera radi Sjedinjene Američke Države na sto stanovnika imaju 120 komada oružja“, kaže Ljubišić.
Oštrije kazne za nelegalno oružje
Iz Vlade Srbije najavljeno je i da će biti pooštrene kazne za nelegalno držanje oružja. Ministarstvo pravde priprema izmene Krivičnog zakonika kojima će se pooštrile kazne za krivično delo „nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija”.
Onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje za koje se može dobiti dozvola da bude kažnjen kaznom zatvora od 1 do 8 godina
Onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje za koje se ne može dobiti dozvola da bude kažnjen kaznom zatvora od 2 do 12 godina
Onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži veće količine oružja ili oružje velike razorne moći da bude kažnjen kaznom zatvora od 5 do 15 godina
Onaj ko neovlašćeno nosi oružje za čije nabavljanje i držanje nema dozvolu nadležnog organa da bude kažnjen kaznom zatvora od 5 do 15 godina
Onaj ko neovlašćeno nosi oružje za čije nabavljanje i držanje ima dozvolu nadležnog organa da bude kažnjen kaznom zatvora od 1 do 8 godina.
B.G./Slobodna Evropa/Politika/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ne zna se koliko je oružja u svojim skladištima imala bivša JNA, taj podatak nikada nije obelodanjen jer je bio i ostao strogo čuvana vojna tajna. Nepoznanica je i koliko je oružja “sa strane” uvezeno u Sloveniju, Hrvatsku i BiH 1991. i 1992. godine, kao i kasnije tokom rata, koliko je ostalo u skladištima JNA u tim državama, koliko je odvezeno u Srbiju, koliko ostalo u Republici Srpskoj...
