Foto: AP/Hanna Johre
Iako Švedska ima snažnu podršku ostalih članica NATO, Turska koči njen proces pridruživanja savezu. Ostaje pitanje da li će turski predsednik Redžep Tajip Erdogan popustiti sledećeg meseca na NATO samitu
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, pozivajući se na teme turskog nacionalizma i borbe protiv terorizma, je glavna prepreka ulasku Švedske u NATO, piše „Njujork Tajms“.
Baš ovo su razlozi zašto Švedska, iako se prijavila za članstvo u NATO u maju prošle godine, još uvek čeka na odobrenje Turske.
Ali nakon uvođenja Zakona o terorizmu, Švedska je ispunila sve uslove za pridruživanje Alijansi dogovorenoj u trilateralnom planu Finske, Švedske i Turske, rekao je švedski ministar spoljih poslova Tobias Bilstrom.
Predstavnici zemalja su se nekoliko puta sastali. Poslednji sastanak bio je u Ankari sredinom juna. Erdogan je na tom sastanku izrazio sumnju da će odobriti ulazak Švedske u NATO.
Kako je rekao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, u nedelju je razgovarao sa Erdoganom i kontaktirao je vlade u Stokholmu i Helsinkiju. Dogovorili su se da održe sastanak na visokom nivou u Briselu pre NATO samita 11. i 12. jula u litvanskom glavnom gradu Viljnusu.
„Taj sastanak okupiće ministre inostranih poslova, šefove obaveštajnih službi i savetnike za nacionalnu bezbednost. Cilj je da se postigne napredak ka članstvu Švedske u NATO-u“, rekao je generalni sekretar., rekao je Stoltenberg na konferenciji za medije u Litvaniji.
Prozor mogućnosti
Zapadni zvaničnici se nadaju da će Erdogan ublažiti svoj stav pošto je prošlog meseca pobedio na predsedničkim izborima.
Prema stavovima analitičara, Erdogan kao posrednik između svojih saveznika unutar NATO-a i ekonomske zavisnosti od Rusije, sada bi mogao da odobri prijem Švedske.
Analitičari upoređuju to sa postupanjem Švedske prošle godine kada je poštovala sve uslove sporazuma sa Ankarom o stavu protiv kurdskih opozicionih pokreta, kao što je Radnička partija Kurdistana. Ovu partiju je Ankara stavila na „crnu listu“ smatrajući je terorističkom.
A.E./Njujork Tajms/Al Džazira/Blic
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
