Svet se navikao na glasne proteste ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, ali se on ovog puta naročito oštro izrazio povodom odluke Kanade i Nemačke da u Kanadi remontovanu simensovu gasnu turbinu potrebnu za rusko-nemački gasovod Severni tok 1 „svesno zanemarujući sankcije“ vrate Rusiji. Tim povodom je izjavio: „Ako jedna teroristička zemlja može da iznudi ovakvo izuzeće od sankcija šta će moći sutra, prekosutra? To nije opasno samo za Ukrajinu, nego za sve zemlje demokratskog sveta.“
Vlada u Kijevu je svoje nezadovoljstvo izrazila umerenije, ali je pozvala kanadsku Vladu da „poštuje integritet sistema sankcija protiv Rusije“.
Kanada sa svoje strane pere ruke, kaže da ona ne šalje turbinu direktno u Rusiju, već u Nemačku, čini to, dakle, unutar savezničkih zemalja što nije nikakvo kršenje sankcija. Njen problem je samo da nađe avion dovoljno velik da je prenese preko okeana. Ranije se turbina takođe svake godine remontovala u Kanadi, ali tada nije bilo žurbe, transportovana je brodom, nije se strepelo od toga da li će nemačka gasna skladišta do zime biti dovoljno puna, ili do trenutka kada Vladimir Putin odluči da zavrne ventile za gas.
Problem Nemačke, to jest preduzeća Siemens Energy, biće, uz zahtevne tehničke izazove, mnogo veći: moraju da se snađe kako da turbinu prebace u Rusiju, a da pritom očuvaju privid nepovredivosti sankcija Rusiji u umekšaju kritike koje dolaze ne samo iz Kijeva.
Zvanično obrazloženje nemačke Vade je da je izuzeće od sanckcija u slučaju tranzita opravdano, jer da je odlučujući kriterijum da se pritom Nemačkoj i EU ne nanosi veća šteta nego Rusiji, preno nemački „Cajt“.
Topli stanovi ili nezaposlenost
U samoj Nemačkoj povela sa diskusija o neophodnosti redukcije potrošnje gasa. Prvo je rečeno da prednost imaju domaćinstva – ako nekom treba smanjiti ili prekinuti snadbevanje to će prvo biti industrija. Sada su se, međutim, pobunili predstavnici industrije i saopštili da će u slučaju obustave proizvodnje zbog nestašice gasa biti prinuđeni da otpuštaju radnike.
Nemci bi tako zbog embarga koji je Zapad uveo Rusiji mogli da se nađu u situaciji da biraju između (relativno) toplih stanova i nezaposlenosti. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je stav o tome šta bi radije od dva zla izabrali među Nemcima podeljen.
Gaprom je sredinom juna redukuvao isporuke gasa Nemačkoj kroz Severni tok 1, prvo na 60, a onda na 40 odsto uobičajne količine uz obrazloženje da je razlog tome što simensova turbina zbog sankcija nikako da stigne iz Kanade u Rusiju. Nemačka svezna Vlada u redukciji gasa, međutim, prepoznaje „političke morive“.
Kako do Rusije
Nikakvih konkretnih podataka u medijima, samo nagađanja ima o tome na koji će način turbina iz Nemačke dospeti u Rusiju, koji su uopšte njeni gabariti i njena težina. O najvećoj koju Simens prozvodi zna se da je dugačka 13, široka 5, a visoka 5,5 metara. Kada Nemačka nađe pogodan transportni avion mora da odluči o novom izuzetku sankcija za avio-saobraćaj; ako planira da je pošlje specijalnim kamionim trebalo bi da zemlje kroz koje prolazi – Poljska i Litvanija – dozvole prolazak, a to verovatno neće učiniti. Čak i Rusija može da postavi uslove, na primer, da se prvo dozvoli transport robe kroz Litvaniju u Kaljiningrad.
Čak i ako se sve te teškoće prebrode nema garancije da Moskva neće naći nove izgovore da gas kroz Severni tok 1 ne pusti u punom kapacitetu, ili čak u potpunosti obustavi isporuku.
U Moskvi zvanični podrugljivo reaguju na čitavu situaciju.
J.H./TAZ/NTV/Spiegel/Sputnik
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
