Foto: Sava Radovanović/TanjugPredsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ocenio je da će Srbija 2023. godine morati dodatno da se zaduži za tri do četiri milijarde evra i da je republički budžet netransparentan
Srbija će što zbog budžetskog deficita, što zbog toga što na naplatu dolazi četiri milijarde evra duga, naredne godinine morati sigurno da se zaduži dodatnih tri do četiri milijarde evra po kamatnim stopama od najmanje sedam odsto, izjavio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović na sednici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Objasnio je da bi “Srbija trebalo da teži da javni dug iznosi 50 odsto u odnosu na BDP”. Rekao je i da su javne investicije značajno povećane u poslednje tri do četiri godine i ocenio da je to povećanje poželjno i dobro, te da i u kriznim godinama, kakva će biti i sledeća, ne bi trebalo da se štedi na investicijama, jer je to jedini izvor koji bi mogao da održi privredni rast.
Netranspararentan budžet
On je ocenio da Završni račun budžeta za 2021. godinu nije dovoljno transparentan i kao primer naveo budžetske pozajmice koje su u 2021. godini iznosile 430 miliona evra, „ali se u budžetu ne vidi šta je iza tih pozajmica“. Izjavio je „da je bio potreban istraživački rad“ da bi se otkrilo da je od 430 miliona evra, 300 miliona bilo namenjeno za finansiranje uvoza gasa.
Petrović je kao primer za netransparentnost naveo i Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima i istakao da „za oko 200 miliona evra ne postoji lista na koje projeke se troši i koliko je potrošeno“. On je ukazao i da se za kazne i penale izdvaja oko 200 miliona evra godišnje što je “krajnje neproduktivno”.
Davanja bez ekonomskog pokrića
Petrović je rekao da se tokom kovid krize 2020. i 2021. godine država zadužila skoro šest milijardi evra za “velika davanja” i da je veći deo tih sredstava upotrebljen za podršku stanovništvu i privredi.
“Nadam se da se davanja koja su postojala i ove godine za mlade bez nekog ekonomskog i socijalnog opravdanja, a fiskalno koštaju, neće produžiti u 2023. godini”, rekao je Petrović.
Fiskalni savet smatra da je osnovni uzrok inflacije u Srbiji svetska kriza, ali je naveo da je dodatni uticaj imala i veća javna potrošnja, delom i zbog neselektivnih davanja.
Članovi skupštinskog odbora usvojili su zaključak kojim predlažu Skupštini Srbije da prihvati Izveštaj o radu Fisklanog saveta za 2021. godinu.
D.P./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Bivša ambasadorka Belgije u Beogradu Denis de Hauer izjavila je da je Evropska unija izvršila pritisak na Aleksandra Vučića da povuče bezbednosne snage iz Pionirskog parka u izbornoj noći, kako bi se izbegao mogući građanski rat
Među 50 najvećih dužnika EPS-a su državne firme i ministarstva. Ukupno duguju 176 miliona evra
„Ugovor o raskidu je u proceduri formalizacije i očekuje se završetak početkom iduće nedelje, o čemu će javnost biti obaveštena“, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i potvrdilo ranije pisanje „Vremena“
Srbija i firma Džareda Kušnera odrekle su se svih eventualnih međusobnih potraživanja pri raskidu ugovora za Generalštab, tvrdi izvor „Vremena“ iz Vlade
Grupa pojedinaca napravila je dva sajta na kojima se javne nabavke Telekoma i IT sektora mogu pretraživati i upoređivati. Pozivaju medije, stručnjake i građane da pregledaju dokumentaciju i dostave argumentovana zapažanja
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
"Ovih dana, sa raznih strana, poručuju mi da treba da dam ostavku. Ne bi mi to bilo teško, mogao bih lako da se sklonim pod nadstrešnicu Akademije i da se u miru bavim svojim istraživanjima. Ali, ne radi se o meni, već o instituciji i stvorenom ljudskom kapitalu koji bi se urušili"
