Analiza

Evropski usud Severne Makedonije: Nakon imena traži se promena Ustava 2

Demonstracije u Skoplju / Foto: AP Photo

Foto: (AP Photo/Boris Grdanoski

6. 7. 2022. / 16.23

Evropski usud Severne Makedonije: Nakon imena traži se promena Ustava

Ukoliko Sobranje prihvati revidirani francuski predlog o prevazilaženju bugarskog veta, Severna Makedonija će zarad otvaranja pregovora sa Evropskom unijom morati nakon imena da promeni i Ustav. Koliko god EU i Francuska želele da se prevaziđe bugarska dvogodišnja blokada Skoplja zbog identitetskih pitanja, utisak je da se u susret mnogo više izašlo Bugarima nego Makedoncima

Četvrtu noć zaredom na ulicama Skoplja na hiljade građana je izašlo na ulice nezadovoljno najavama da bi Vlada Severne Makedonije mogla da prihvati francuski predlog za prevazilaženje bugarskog veta koji blokira otvaranje pregovora sa Evropskom unijom.

U utorak uveče mirni protesti uz povike "ostavke“ i zastave sa suncem iz Vergine, simbolom antičke Makedonije, prerasli su u sukob demonstranata sa policijom ispred državnog parlamenta – Sobranja. Na stotine maskiranih lica srušilo je ogradu i kamenicama gađalo zgradu Parlamenta. Neki od njih su uhapšeni nakon što je kordon policije razbio demonstracije, a zvaničan broj povređenih i uhapšenih još uvek nije poznat.

Nemiri su usledili nakon što je u utorak u Skoplju boravio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel koji se sastao sa premijerom Severne Makedonije Dmitrom Kovačevskim. Za njega, ali i predsednika Steva Pendarovskog, francuski predlog, koji je zvanično predlog čitave EU, je prihvatljiv. On predviža da Skoplje zarad otvaranja pregovora mora da izmeni makedonski Ustav i u njega uključi etničke Bugare "na ravnoj osnovi sa drugim narodima“.

S obzirom da je Vlada u Sofiji uporna u blokadi otvaranja pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom zbog identitetskih pitanja, u foto-finišu svog predsedavanja Evropskom unijom Francuska je predložila da se spor reši tokom pregovora o pristupanju. Prvobitno, taj predlog je za Skoplje bio neprihvatljiv jer bi predstavljao presedan koji bi dodatno zakomplikovao pregovarački proces.

Zbog toga su Francuzi revidirali ponudu, koja je u novoj formi postala prihvatljiva za vlast u Skoplju. Među ekspertima, a posebno građanima, potpuno je, međutim, nejasno kako je novi predlog za Mekedonce prihvatljiviji od prvobitnog. Kako su objasnile vlasti u Severnoj Makedoniji, za Vladu je dovoljno to što izmenjeni predlog Pariza nudi prihvatanje makedonskog jezika, kao i da bilateralni spor između Severne Makedonije i Bugarske neće biti u pregovaračkom okviru.

Zadovoljno je Skoplje i zbog toga što se u predlogu spominje "početak faze otvaranja pregovaračkog procesa“. Međutim, za početak te faze Skoplje će morati da promeni (severno)makedonski Ustav kako bi Bugari bili na "ravnopravnoj osnovi a drugim narodima“, ali i da promeni deo udžbenika iz istorije.

Osporavana država

Utisak je da je i revidiran predlog mnogo bliži bugarskim zahtevima, nego makedonskim. Konačnu reč daće Sobranje, a kako sada stvari stoje neizvesno je da li će prihvatiti predlog jer se pored opozicione VMRO-DPMNE njemu protivi i više manjih partija od kojih su neke deo vladajuće koalicije.

Nije malo ni onih koji veruju da bi, ukoliko se pod ovim uslovima ukloni bugarski veto, došlo do dodatnog narušavanja kredibiliteta EU u regionu jer bi Evropska unija u tom slučaju prihvatila nacionalističku logiku Vlade u Sofiji.

Skoplje već 17 godina čeka na otvaranje pregovora o pristupanju sa Evropskom unijom. U čekaonici za članstvo najpre je godinama držala Grčka koja je insistirala da ime države bude takvo da se napravi distinkcija između "antičkih Makedonaca“ i "makedonskih Slovena“, a u imenu "Makedonija“ Grci su prepoznavali i navodne terotirajalne aspiracije slovenskih Makedonaca. Tako se došlo do izmena države Severna Makedonija i "makedonskog“ dentiteta.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i inervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu