Postizanje trajnog i održivog rešenja za pitanje Kosova i Metohije zvanično nije uslov za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Neformalno jeste prepreka koja se ne može zaobići. Iz Brisela ovih dana stiže obećanje o članstvu regiona 2030, ali i dodatna poruka – neće biti dozvoljeno prelivanje starih sukoba, prenosi RTS.
“Izjava Šarla Mišela, tokom foruma na Bledu, o tome da bi Evropska unija mogla da primi nove članice 2030. godine, načelno je pozitivan nagoveštaj za region Zapadnog Balkana. Predsednik Evropskog saveta svojim navodima daje ohrabrenje kandidatima za članstvo. 2030. godina nije definitivno obećanje, ali je orjentir – ciljna godina kada bi konačno zemlje regiona, ukoliko budu spremne, mogle da pristupe EU. Evropske integracije jesu dvosmerni proces, kao što je za tango potrebno dvoje, tako je i u procesu evropskih integracija neophodno da pored političke volje kandidata za sprovođenjem reformi postoji i politička volja EU za prijemom novih članica. Stoga, izjava predsednika Evropskog saveta jeste dobar signal u tom pravcu” kaže izvršni direktor Centra savremene politike Nemanja Todorović Štiplija za portal „Vremena“.
Rešavanje sukoba iz prošlosti bolnije od reformi
Kada su u pitanju Beograd i Priština, dugo se od Brisela čeka nova platforma. Isto toliko stoji i pitanje da li će pred Srbiju formalno stići uslov da prizna nezavisnost Kosova. Dovoljno je da jedna članica to stavi na sto.
“Mislim da je pozitivna poruka iz EU da je ona spremna da oroči proces koji godinama djeluje da je bez kraja i konca i cijom su dinamikom svi akteri frustrirani. Ovom porukom nije rečeno da je to izvjestan scenario, vec da ce države članice EU (koje su glavni odlučioci u procesu) da urade ono što je u njihovoj moći da se to desi”, kaže Jelena Pejić Nikić iz Beogradskog Centra za bezbednosnu politiku.
Kako ocenjuje, spremnost EU da primi nove članice, njen apsorpcioni kapacitet, samo je jedan uslov za proširenje. Ostala tri uslova su u vezi sa spremnošću država kandidata da uživaju sva prava i obaveze kao EU članice.
“Stepen dostizanja te spremnosti se mjeri svake godine i rezultati su vrlo razčcaravajući, naroćito za Srbiju. Nalazi monitoringa koji sprovodimo u okviru koalicije pri EUgovor pokazuju da i ono što se formalno izvijesti kao urađeno najčešće predstavlja predstavu za javnost bez stvarnog rezultata.
U tom smislu, ova poruka bi trebalo da motiviše vlade država kandidata ukoliko one zaista žele da budu članice EU. Međutim, ukoliko tim vladama ne odgovara da budu dio uređenog sistema u kojem vlada pravo, a ne samovolja, i u kojem kontrolni mehanizmi funkcionišu i ljudi snose odgovornost za svoje postupke, onda ce učiniti sve da do cilja ne dođu, već samo da ostanu u procesu integracija koji im daje međunarodni ugled i mnogo fondova. Ćini mi se da je to strategija naše vlade, koja uz to za odugovlačenje procesa stalno svaljuje odgovornost na neodlučnu, licemjernu i strogu EU (kakvom je oni predstavljaju)”, kaže Pejić Nikić.
Crna Gora najbliža cilju
Drugi problem je što EU i dalje ne govori jednim jezikom, odnosno što različite poruke dolaze od različitih institucija, čime se građani dodatno zbunjuju.
“Politika proširenja Evropske unije je oživljena sa izbijanjem rata u Ukrajini. Iako i dalje postoje bitne razlike u stavovima država članica i evropskih zvaničnika, značajno je da se ponovo otvoreno razgovara o modalitetima prijema novih članica.
Sa druge strane, iz izveštaja Evropske komisije o pripremljenosti država za članstvo, jasno je da je pred zemljama regiona dugačak put kako bi ispunili kriterijume. Mišelova najava oslikava menjajuće raspoloženje na evropskoj strani, koje potencijalno može proizvesti kredibilne podsticaje za vlade u regionu, ali je i dalje upitan njihov kapacitet da zaista sprovedu potpune reforme. Stoga, sve više se govori i o modelima faznog pristupanja ovih zemalja EU, što je jedan od scenarija kako doći do ciljnog rezultata 2030. godine. Ukoliko bismo predviđali, najverovatnije je da Crna Gora bude ta koja bi prva u regionu bila spremna za članstvo 2030. godine”, kaže Todorović Štiplija.
Sednica Evropskog saveta zakazana je za decembar. Ostaje da se vidi da na koji način će Srbija da zaobiđe prepreke ka cilju i koliko će zaista, uz države iz regiona, biti spremna na saradnju.
Z.S
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
