Foto: PromoVeliki jubilej Dvorana Kulturnog centra Beograda u Kolarčevoj 6 obeležiće pokretanjem novog festivala, dodelom počasnih sedišta odabranim filmskim autorima, digitalnom arhivom ličnih priča iz bioskopa, filmskim maratonom, izložbom u Filmskoj galeriji i novim vizuelnim identitetom, a sve pod sloganima „Bolje je u bioskopu” i „Mesta nisu numerisana, ali su neka rezervisana”
Dvorana Kulturnog centra Beograda najstariji je aktivni bioskop u Beogradu. Otvoren je 19. oktobra 1963. godine projekcijama animiranog filma „Solista‟ Nikole Majdaka, „Drugovi” i dugometražnim igranim filmom „Radopolje‟ Stoleta Jankovića, jednog od laureata Festivala u Puli. U tadašnjoj štampi odmah je prepoznat kao „specijalizovana bioskopska dvorana namenjena prvenstveno projekcijama kratkometražnih i dokumentarnih filmova” (Borba i Politika). U narednih šest decenija, DKC je postao mesto susreta publike (upravo oni koji od filma traže nešto više od holivudske filmske konfekcije, koji imaju radoznali duh i želju za drugačijim filmovima koji ne nude laka rešenja), velikih i manjih kinematografija (DKC je dom skoro svim najvažnijim festivalima naše kulturne scene, a neki od njih, poput Festivala autorskog filma i Slobodne zone, nastali su upravo ovde), reditelja i glumačkih veličina.
Veliki jubilej – 60. godina postojanja Dvorana Kulturnog centra Beograda obeležiće pokretanjem novog festivala, dodelom počasnih sedišta odabranim filmskim autorima, digitalnom arhivom ličnih priča iz bioskopa, filmskim maratonom, izložbom u Filmskoj galeriji i novim vizuelnim identitetom, a sve pod sloganima „Bolje je u bioskopu” i „Mesta nisu numerisana, ali su neka rezervisana”!
Počasna bioskopska sedišta biće dodeljena istaknutim autorima koji su obeležili srpsku i jugoslovensku kinematografiju protekle decenije: Đorđu Kadijeviću, Zdravku Šotri, Boro Draškoviću, Milošu Radivojeviću, Želimiru Žilniku, Lordanu Zafranoviću, Srđanu Karanoviću, Goranu Markoviću, Slobodanu Šijanu, Rajku Grliću, Emiru Kusturici i Darku Bajiću. Posebno mesto biće dodeljeno i dugogodišnjoj glavnoj urednici programa, Vesni Danilović. Bioskopska mesta nisu i nikada neće biti numerisana, ali će neka od ove godine biti rezervisana.
Ako je dovoljno dugo u poslu, svaki filmski reditelj ima bar jedan omiljeni projekat na kojem je radio godinama, a koji nikada nije snimio. Inspirisan odeljkom iz knjige Rajka Grlića „Neispričane priče”, Stefan Arsenijević, reditelj, filmski urednik DKC u prethodnom periodu i jedan od glavnih autora koncepcije programa godišnjice, pokreće zajedno sa Kulturnim centrom Beograda festival za koji verujemo da ne postoji nigde u svetu: prvi međunarodni Festival nesnimljenog filma. Tokom tri dana – od 19. do 21. oktoba – reditelji Rajko Grlić, Goran Marković i Srđan Karanović govoriće o svojim filmovima na kojima rade godinama, ali koji nikada nisu videli tamu bioskopskih sala. Filmove ćete doživeti i kroz čitanja delova scenarija. Svako veče biće zaokruženo istaknutim snimljenim filmom ovih reditelja, a ulaz sva tri dana, na sve programe, je slobodan.
U nedelju, 22. oktobra, program jubileja završavamo filmskim maratonom pod nazivom „Non-stop bioskop” kao omaž programu koji je osmislila prva filmska urednica DKC-a, Marija Marinčić Majdak. Od jedanaest do jedanaest sati (11–23) prikazivaće se aktuelni, evropski filmovi po popularnoj ceni od 200 dinara. Kao ekskluzivna poslastica, pre projekcija koje počinju od 15/17/19/21 i 23 sata biće prikazivani filmski žurnali iz oktobra i novembra 1963. godine ljubaznošću Filmskih novosti.
U Filmskoj galeriji dočekaće vas hronologija najznačajnijih datuma iz rada Dvorane Kulturnog centra Beograda.
Bolje je u bioskopu! Dobrodošli u kultni bioskop dobrog filma!
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Evropska komisija je naglasila da glorifikacija osoba osuđenih za ratne zločine nije u skladu sa temeljnim evropskim vrednostima i da takvoj praksi nema mesta ni u državama članicama EU niti u zemljama kandidatima za članstvo
„Godinu dana pošto ne budem vlast, slaviće me Srbi, kao što će malo koga da slave“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Nemački novinar Mihael Martens u velikom intervjuu za „Vreme“ priča o tome zašto je posumnjao u priču o „Sarajevo safariju“, kako je raskrinkao i o tome kako su mnogi veliki svetski mediji pali na tu priču
Da li Ratka Mladića treba sahraniti uz državne i vojne počasti, ili ne? Vrh države se ne izjašnjava, a lideri opozicije imaju, očekivano, oprečne stavove
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su poslati timovi koji će pomoći oko logistike nakon smrti Ratka Mladića i ponovio kritike na račun Haškog tribunala
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
