Foto: Promo
Veliki jubilej Dvorana Kulturnog centra Beograda u Kolarčevoj 6 obeležiće pokretanjem novog festivala, dodelom počasnih sedišta odabranim filmskim autorima, digitalnom arhivom ličnih priča iz bioskopa, filmskim maratonom, izložbom u Filmskoj galeriji i novim vizuelnim identitetom, a sve pod sloganima „Bolje je u bioskopu” i „Mesta nisu numerisana, ali su neka rezervisana”
Dvorana Kulturnog centra Beograda najstariji je aktivni bioskop u Beogradu. Otvoren je 19. oktobra 1963. godine projekcijama animiranog filma „Solista‟ Nikole Majdaka, „Drugovi” i dugometražnim igranim filmom „Radopolje‟ Stoleta Jankovića, jednog od laureata Festivala u Puli. U tadašnjoj štampi odmah je prepoznat kao „specijalizovana bioskopska dvorana namenjena prvenstveno projekcijama kratkometražnih i dokumentarnih filmova” (Borba i Politika). U narednih šest decenija, DKC je postao mesto susreta publike (upravo oni koji od filma traže nešto više od holivudske filmske konfekcije, koji imaju radoznali duh i želju za drugačijim filmovima koji ne nude laka rešenja), velikih i manjih kinematografija (DKC je dom skoro svim najvažnijim festivalima naše kulturne scene, a neki od njih, poput Festivala autorskog filma i Slobodne zone, nastali su upravo ovde), reditelja i glumačkih veličina.
Veliki jubilej – 60. godina postojanja Dvorana Kulturnog centra Beograda obeležiće pokretanjem novog festivala, dodelom počasnih sedišta odabranim filmskim autorima, digitalnom arhivom ličnih priča iz bioskopa, filmskim maratonom, izložbom u Filmskoj galeriji i novim vizuelnim identitetom, a sve pod sloganima „Bolje je u bioskopu” i „Mesta nisu numerisana, ali su neka rezervisana”!
Počasna bioskopska sedišta biće dodeljena istaknutim autorima koji su obeležili srpsku i jugoslovensku kinematografiju protekle decenije: Đorđu Kadijeviću, Zdravku Šotri, Boro Draškoviću, Milošu Radivojeviću, Želimiru Žilniku, Lordanu Zafranoviću, Srđanu Karanoviću, Goranu Markoviću, Slobodanu Šijanu, Rajku Grliću, Emiru Kusturici i Darku Bajiću. Posebno mesto biće dodeljeno i dugogodišnjoj glavnoj urednici programa, Vesni Danilović. Bioskopska mesta nisu i nikada neće biti numerisana, ali će neka od ove godine biti rezervisana.
Ako je dovoljno dugo u poslu, svaki filmski reditelj ima bar jedan omiljeni projekat na kojem je radio godinama, a koji nikada nije snimio. Inspirisan odeljkom iz knjige Rajka Grlića „Neispričane priče”, Stefan Arsenijević, reditelj, filmski urednik DKC u prethodnom periodu i jedan od glavnih autora koncepcije programa godišnjice, pokreće zajedno sa Kulturnim centrom Beograda festival za koji verujemo da ne postoji nigde u svetu: prvi međunarodni Festival nesnimljenog filma. Tokom tri dana – od 19. do 21. oktoba – reditelji Rajko Grlić, Goran Marković i Srđan Karanović govoriće o svojim filmovima na kojima rade godinama, ali koji nikada nisu videli tamu bioskopskih sala. Filmove ćete doživeti i kroz čitanja delova scenarija. Svako veče biće zaokruženo istaknutim snimljenim filmom ovih reditelja, a ulaz sva tri dana, na sve programe, je slobodan.
U nedelju, 22. oktobra, program jubileja završavamo filmskim maratonom pod nazivom „Non-stop bioskop” kao omaž programu koji je osmislila prva filmska urednica DKC-a, Marija Marinčić Majdak. Od jedanaest do jedanaest sati (11–23) prikazivaće se aktuelni, evropski filmovi po popularnoj ceni od 200 dinara. Kao ekskluzivna poslastica, pre projekcija koje počinju od 15/17/19/21 i 23 sata biće prikazivani filmski žurnali iz oktobra i novembra 1963. godine ljubaznošću Filmskih novosti.
U Filmskoj galeriji dočekaće vas hronologija najznačajnijih datuma iz rada Dvorane Kulturnog centra Beograda.
Bolje je u bioskopu! Dobrodošli u kultni bioskop dobrog filma!
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ekstremni desničar Pavle Bihali u jednom tajno snimanom razgovoru kaže da radi kao dragstor „šta mu se kaže“ jer je „ucenjen“ i inače će ići na „robiju“. Bihali za „Vreme“ sada priča o tom snimku i tome šta je navodno radio 15. marta tokom velikog protesta
Najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će abolirati državne funkcionere u slučaju Generalštab tumači se kao njegov stav da je svemoćan, kaže predsednik Romske partije Srđan Šajn
Skupštinski Odbor za kulturu i informisanje usvojio je novu listu kandidata za člana Saveta REM-a na predlog saveta nacionalnih manjina
Tužiteljka čiji je automobil pre nekoliko dana zapaljen u Subotici smatra taj čin zastrašivanjem nje i njene porodice
Od napada na tužiteljku do političkog nasilja i godišnjice blokade jednog univerziteta - gde se i zbog čega sve u subotu održavaju protesti
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
