Deklaracija iz Atine: Šta tačno piše u njoj

Na sastanku lidera Zapadnog Balkana i evropskih zvaničncka u Atini usaglašena je Deklaracija kojom se daje podrška Ukrajini i njenom predsedniku Volodimiru Zelenskom, ali se i ističe da je važno da se zaokruži vizija Evropske unije, u čijem bi sastavu bili Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija.

U zajedničkoj Deklaraciji navodi se da je na neformalnom sastanku u Atini podvučena potreba za obnovljenim i ponovo fokusiranim procesom proširenja koji je opipljiv i kredibilan, bez prečica do uspostavljenih uslova, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu grčke vlade.

Posvećenost Ukrajini i Moldaviji

Navodi se da je izražena posvećenost Ukrajine i Moldavije u preduzimanju narednih koraka u njihovom procesu pridruživanja nakon što završe neophodne reforme.

„Čvrsto verujemo da je 20 godina nakon samita u Solunu i u svetlu nove geopolitičke realnosti, vreme da se usvoji hrabar i ambiciozan krajnji cilj koji će poslužiti kao vodič, inspiracija i okvir. Ruska invazija na Ukrajinu je ključni momenat za Evropu, koja stvara novi nivo svesti o zajedničkim principima, jedinstvu i zajedničkoj budućnosti unutar EU, navodi se u tekstu objavljenom na sajtu grčke vlade

Ističe se da je ovo kritičan trenutak za bezbednost, mir i stabilnost našeg evropskog kontinenta. Srušeni su zakoni i principi koji su tako dugo doprinosili stabilnom i predvidivom evropskom bezbednosnom poretku i ponovo smo svedoci ispoljavanja destruktivnih efekata revizionizma.

Kako se navodi u tekstu, izražava se „nepokolebljiva podrškau nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica, zasnovanih na vrednostima demokratije i vladavine prava“.

„U našim razgovorima u Atini, izrazili smo podršku i zahvalnost za iskrene napore predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da postavi principe mira u skladu sa Poveljom UN, u svojoj formuli mira. Takođe smo pozdravili napore Generalne skupštine UN da promoviše sveobuhvatan, pravedan i trajni mir u Ukrajini. Složili smo se da ne može biti nekažnjivosti za ratne zločine i druge zločine kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture i svi odgovorni moraju odgovarati“, navodi se u tekstu deklaracije.

Zajedničko nasleđe

Ističe se da je Solunski samit pre 20. godina priznao da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji.

„Eskalirajući agresorski rat protiv Ukrajine otkrio je hitnu potrebu za snažnom, otpornom i inkluzivnom EU kao kamenom temeljcem mira i prosperiteta između naših naroda u ovim teškim vremenima. Naglasili smo da Zapadni Balkan, Ukrajina i Republika Moldavija, koje su geografski susedne državama članicama EU, imaju zajedničko evropsko nasleđe, istoriju i budućnost definisanu zajedničkim prilikama i izazovima. Kao strateško ulaganje za mir, bezbednost i stabilnost u Evropi, važno je da ovi regioni budu prihvaćeni kao punopravni članovi evropske porodice“, zaključuje se u tekstu zajedničke Deklaracije.

Na neformalnom sastanku u Atini, na poziv grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa učestvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Moldavije Maja Sandu, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, premijer Grčke Kirijakos Micotakis, premijer Rumunije Jon-Marsel Čolaku, premijer Aljbin Kurti, premijerka Borjana Krišto, premijer Dimitar Kovačevski, ministar Nikolaj Denkov i premijer Hrvatske Andrej Plenković.

Prisutni su bili i prednik Evropskog saveta i predsednca Evropske komisije Šarl Mišel i Ursula fon der Lajen.

Ovo je druga verzija Deklaracije koja je potpisana, u prvoj je trebalo da se nalazi odredba o pozivu na uvođenje sankcija Rusiji, ali ona, prema pisanju medija, na zahtev predsednika Srbije Aleksandra Vučića nije usvojena.

Srbija nije saglasila sa delom Deklaracije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da se Srbija nije saglasila sa delom Deklaracije, koja je usvojena na neformalnoj večeri lidera Zapadnog Balkana i evropskih zvaničnika u Atini, koji govori o primeni sankcija Rusiji.

„Mi ne možemo kao jedna zemlja da menjamo ono što čine veliki, ali smo uspeli da zamolimo i da izdejstvujemo da se one stvari, koje su protivne našoj politici, ne nađu u tekstu Deklaracije“, kazao je Vučić u Atini novinarima iz Srbije nakon sastanka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Pročitajte još Vučić i Zelenski u ‘četiri oka’: O važnim pitanjima za Srbiju, ali i ceo svet

Prema njegovim rečima, postoje stvari za koje Srbija nije spremna da se opredeli i ne može da se opredeli.

„Onoliko koliko je bilo moguće svoje smo interese zaštitili i produbili odnose sa nekim zemljama“, istakao je Vučić.

B.G./FoNet/RTS

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com