Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić
Broj brucoša na nastavničkim fakultetima u Srbiji je zabrinjavajuće mali. Ova vest se ponavlja već deceniju unazad, ali se po tom pitanju ništa ne preduzima. “Država mora odmah da krene u rešavanje ovog problema, sistemski i bez polovičnih rešenja, prateći korake koji su predloženi u platformi ‘osam dekana’”, kaže za portal “Vremena” dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivan Belča
Na Fizičkom fakultetu u Beogradu, za smer Opšta fizika, ovog leta prijavio se samo jedan brucoš od 25 koliko ih je predviđeno. Na Filološkom fakultetu takođe u Beogradu, na Srpski jezik i književnost javilo se 24 kandidata od 100 planiranih mesta.
Mladi potpuno nezainteresovani za nastavničko zanimanje
Ovi podaci govore da je zabrinjavujuće mali broj studenata zainteresovan za nastavničke smerove, a po tom pitanju se ništa ne preduzima već skoro čitavu deceniju unazad.
Dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivan Belča rekao je za portal nedeljnika “Vreme” da je nastavničko zanimanje godinama degradirano i gurano u zapećak, što je konačno dovelo do skoro potpune nezainteresovanosti mladih za ovo zanimanje.
“To je i razlog što je na našem fakultetu ali i na ostalim koji imaju nastavničke smerove naglo opao broj studenata u odnosu na ostale (naučne, primenjene) smerove. Država mora odmah da krene u rešavanje ovog problema, sistemski i bez polovičnih rešenja, prateći korake koji su predloženi u platformi ‘osam dekana’”, kaže Belča.
Platforma „osam dekana“ je inicijativa koju su u martu ove godine pokrenuli čelnici beogradskih fakulteta. U njoj su istakli uzroke, moguće posledice manjka prosvetnog kadra i izneli preporuke na osnovu iskustava zemalja koje su imale slične probleme, ali uz uvažavanje domaćih specifičnosti.
Dosadašnja praksa pogubna za vaspitanje i obrazovanje
“Što se tiče motivacije mladih, nisam siguran da većina ima stvarnu sliku o tome šta bi studirala. Naravno, postoje i deca sa jasnim afinitetima i željama, ali mnogi mladi ustvare prate trendove, neka zanimanja/fakultete koji su u modi. To će verovatno u budućnosti dovesti do zasićenja nekim profesijama, a zasada utiče i na manjak u nastavničkim”, objašnjava prof, dr Belča.
Pročitajte još Učiteljski poziv: Kako da ponovo postane privilegija
Na pitanje šta može da se preduzme na nivou države, prof. dr Bratislav Obradović, sa Fizičkog fakulteta u Beogradu smatra da odgovor treba potražiti u predlozima Unije prirodno-matematičkih fakulteta Srbije za rešavanje problema nedostataka nastavnika u školama.
Velika odgvoronost zahteva i veća prava
“Između ostalog, tu se predlaže popravljanje ugleda nastavnika u društvu, koje se ostvaruje kroz poboljšanje njihovog materijalnog položaja i davanje većih prava u poslovima vaspitanja i obrazovanja učenika.
Trenutna zarada nastavnika je ispod prosečne zarade u Srbiji, a nastavnici predstavljaju populaciju sa visokim obrazovanjem koja u Srbiji iznosi oko 11 odsto.Naše škole su ustanove sa najobrazovanijim kadrom (uz izuzetak univerziteta i instituta) koji je veoma slabo plaćen.
Već dugo godina nastavnici traže od države da uvede platne razrede za sve poslove u državnoj službi, ali za tu odluku nema razumevanja u državnim organima. Plata nastavnika mora da bude veće od prosečne plate u Srbiji. Plata nastavnika deficitarnih zanimanja (matematičari, informatičari, fizičari…) mora da bude 20 – 30 odsto veća od plate ostalih nastavnika, dokle god su ta zanimanja deficitarna. Nastavnicima treba obezbediti i povoljnije stambene kredite”, kaže prof. dr Obradović za portal “Vremena”.
Više vremena za suštinski rad sa decom i mladima
On smatra veoma važnim i predlog da se nastavnici rasterete obavljanja birokratsko-administrativnih poslova da bi mogli da se posvete vaspitanju i obrazovanju učenika.
“Moraju im se, kao najodgovornijima, obezbediti veća prava u procesu vaspitanja i obrazovanja. Prava roditelja i učenika ne mogu biti iznad prava nastavnika. Dosad se ovakva praksa pokazala pogubnom po vaspitanje (a i po obrazovanje) i dovela je do značajnog urušavanja ugleda nastavnika u društvu, značajno više od samog materijalnog položaja nastavnika”, kaže prof. dr Obradović.
Kako kaže naš sagvoronik, takođe je važno da se budući nastavnici deficitarnih zanimanja motivišu stipendijama od prve godine studija.
Obrazovni sistem je, usled brojnih nemilih događaja, ali i onog najtragičnijeg, koji se desio početkom maja u OOŠ “Vladislav Ribnikar” ostao potpuno ogoljen. Posledice loših odluka sve su vidljivije, na svim nivoima obrazovanja. Na kraju ostaje samo pitanje bez odgovra, zašto se ne reaguje na predloge nastavnika i šta još treba da preduzmu da bismo shvatili ozbiljnost problema na koji upozoravaju.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ovo je deveta godina kako srednjoškolci ne žele da upisuju nastavničke smerove na fakultetima, što je veoma zabrinjavajuće po budućnost prosvete
U najgorem zabeleženom slučaju nasilja do sada, u osnovoj školi “Vladislav Ribnikar '' jutros u Beogardu je prema poslednjim informacijama, stradalo osmoro učenika i radnik obezbeđenja. Teško je povređeno sedmoro učenika i jedna nastavnica saopšteno je iz MUP-a. Poslednjih nekoliko godina prosvetni radnici su pokušavali da skrenu pažnu državi na nasilje kome su izloženi, a prošle godine su zahtevali i status službenog lica. Nasilje je u međuvremenu izmaklo kontroli, a otvara se pitanje i dostupnosti oružja
Situacije u kojima se zateknu nastavnici, zakon često ni ne prepoznaje. Kako uskladiiti slova na papiru sa realnošču u srpskim školama i na koji način je potrebno da se osnaže nastvnici da bi mogli da se nose sa izazovima koje im profesija danas nameće, razgovarali smo sa predstavnicom Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije “Nezavisnost” i nastavnicom srpskog jezika i književnosti dr Vesnom Vojvodić Mitrović
