Intervju

Dejan Ristić: Bez istorijskog znanja, interesovanja i saosećanja sa žrtvama 2

Jasenovac je bio najmonstruoznije gubilište u Evropi: Dejan Ristić

Foto: Dragan Kujundžić/Tanjug

22. 4. 2022. / 13.17

Dejan Ristić: Bez istorijskog znanja, interesovanja i saosećanja sa žrtvama

„Genocid  je najbrutalniji i najdramatičniji pojavni oblik ratnog zločina koji se sistematski vrši nad pripadnicima jednog naroda“, a između 1941. i 1945. godine „bio je počinjen nad Srbima na celokupnoj teritoriji Nezavisne Države Hrvatske“

Piše: Sonja Ćirić
Muzej žrtava genocida u Beogradu danas (u petak) obeležava 30 godina postojanja. To je jedinstvena ustanova u jugoistočnoj Evropi, referentna u međunarodnoj naučnoj zajednici. Osnovana je, podseća direktor Dejan Ristić, "radi trajnog sećanja na žrtve genocida počinjenog nad Srbima na celokupnoj teritoriji NDH, prikupljanja, obrade i korišćenja podataka o njima i ostvarivanju obaveza iz Međunarodne konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.“

Zbog rata u Ukrajini reč "genocid“ postala je česta u javnom diskursu, a takođe je aktuelizovano istorijsko iskustvo ljudi s ovog područja. U tom kontekstu, Dejan Ristić definiše genocid "kao najbrutalniji i najdramatičniji pojavni oblik ratnog zločina koji se sistematski vrši nad pripadnicima jednog naroda“ kakav je bio "između 1941. i 1945. godine počinjen nad Srbima na celokupnoj teritoriji Nezavisne Države Hrvatske, čije zastrašujuće višedecenijske posledice osećamo i u ovo naše vreme.“

Ristić podseća da smo "tokom prethodnih nekoliko decenija, ali i u ovo naše vreme, svedoci nekolikih pokušaja zloupotrebe pojma genocid što sa sobom nosi dugoročno veoma opasne i potencijalno tragične posledice“ i insistira da se o tome govori "sa povišenom svešću o odgovornosti za izgovoreno i učinjeno, da se veoma pažljivo vaga kontekst u kome se pojam genocid može koristiti. Sve drugo jeste (ne)svesna zloupotreba koja nikome dobra ne može doneti.“

Jasenovac, epicentar genocida počinjenog nad Srbima

Jasenovac, zbog kog je Muzej žrtava i osnovan, Ristić određuje kao "sistem koncentracionih i logora smrti NDH, epicentar genocida počinjenog nad Srbima na celokupnoj teritoriji te države.“

"Jasenovac je, na opomenu svima i za sva vremena, bez ikakve sumnje, bio najbrutalnije i najmonstruoznije gubilište u čitavoj Evropi tokom sveukupnog trajanja Drugog svetskog rata. Bio je to prostor gde se u sveukupnoj povesti ljudske vrste otelotvorio istinski pakao ispunjen mržnjom, nasiljem i apsolutnom destrukcijom usmerenom, pre svega, prema pripadnicima srpskog naroda.“

U doba socijalističke Jugoslavije, kaže Ristić, Jasenovac "nije predstavljao tabu-temu, ali da je u odnosu na njega, kao i na istorijsku pojavu genocida počinjenog nad Srbima na celokupnoj teritoriji NDH, postojao potpuno ideologizovan tabu-pristup. Srpske žrtve genocida bile su obezličene korišćenjem naziva žrtve fašizma, dok su njihovi hrvatski, i delom muslimanski, dželati u jugoslovenskoj verziji socijalizma preimenovani u fašiste iako oni to ni po čemu nisu bili. Naime, ustaštvo je autohton hrvatski anticivilizacijski, destruktivni, ultrakonzervativni i kleronacionalistički pokret kome je pristupio i deo izvorno muslimanskog življa.“

Nezainteresovani, bez znanja i saosećanja

Ako smo saglasni da u vreme Jugoslavije istoriografija jeste bila pod ideološkim nadzorom, kaže Ristić, "Muzeju žrtava genocida ostaje da zajedno sa naučnom zajednicom analiziramo teme, istoriografske radove i obim istraživanja u prethodnih tridesetak godina“.

U tom kontekstu,  "saznanje da na univerzitetima u Republici Srbiji, počev od 1945. godine do danas, nije odbranjen nijedan doktorat na temu Jasenovca moglo bi biti poražavajuće po srpsku istorijsku nauku i kreatore naučne politike. Istovremeno, ne verujem da je država sprečavala ili otežavala ta istraživanja, makar u prethodne tri decenije.“

A što se pamćenja tiče: "Osvrnimo se oko sebe na čas i razmislimo kakav je naš odnos prema stratištima i gubilištima iz perioda Drugog svetskog rata. U tom osvrtu, kao odraz u ogledalu, ugledaćemo sebe – nezainteresovane, lišene osnovnih istorijskih znanja i potrebe za saosećanjem u odnosu na nedužne žrtve našeg, kao i drugih naroda.“

Muzej žrtava genocida danas (u petak) obeležava 30 godina postojanja. Genocid, termin koji se danas olako koristi, je "najbrutalniji i najdramatičniji pojavni oblik ratnog zločina koji se sistematski vrši nad pripadnicima jednog naroda“, a koji je "nesumnjivo u  NDH bio počinjen nad Srbima“.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu