Foto: PromoU Seoskom kulturnom centru Markovac, za samo tri godine, realizovano je 90 programa. Ambar je postao pozorište, a vinski podrum biblioteka sa 4000 knjiga i elektronskim katalogom. Kreira se svet u kome svi mogu ali i hoće da učestvuju
Markovac, veliko seosko naselje, 3000 stanovnika.
Dočekala me je pozorišna rediteljka i saborkinja Anđelka Nikolić u domaćinstvu koje je nekada pripadalo Nadi Babić, a koje je u dogovoru sa naslednicama Anđelka odlučila da pretvori u nešto više.
“Tu, ispod koša, biće pozorište“ (ispod ambara, ali lokalni ljudi kažu da je to koš), „a ovde ćemo možda praviti čitaonicu”, pokazala je na stari vinski podrum koji nije baš mnogo obećavao kao mesto za književne tekovine, ali sam ipak ostala uzdržana.
Ofarbane su drvene klupe za gledalište, od paleta su napravljeni praktikabli, rustične drangulije pretvorene su u delove dekora, iz našeg gradskog fundusa dovezeni su stari reflektori, najteži na svetu, a za taj koš skrojene su roletne da zatvore prostor u slučaju kiše ili jakog vetra.
Tako je tog leta 2019, pod udarom Hop.La! entuzijazma (umetnička grupa iz Beograda) pokrenut program ambijentalnog pozorišta za mlade “Pozorište na selu”. Uz par saradnika, Anđelka je vodila radionice, okupila više grupa dece, upoznala se sa roditeljima, organizovala gostovanja iz Beograda i Kragujevca, i napravila jednu važnu predstavu malih za velike, kada se čitavo selo okupilo da vidi šta se tokom leta petljalo u tom košu.
Vanredno stanje donelo je zabrane, ali akcije su nastavljene. Pokrenuta je Kulturna dostava, predstave su putovale od plota do plota što je omogućilo uključivanje celih porodica, ne samo dece.
Anđelka se oslanja na tehnike japanskog kamišibaji pozorišta: uz pomoć slika pripovedaju se i kroje zajedničke priče na maloj drvenoj pozornici. U saradnji sa Petrom Lukićem, režirala je i više predstava Šta je to kamibišibaji, Dr Li, Elmer na štulama, Rapatočki, Put vetra, Kišni oblak. Jedna od njih Žabac i stranac, po knjizi Maksa Velthajsa, učestvovala je na Festivalu ekološkog pozorišta za decu u Bačkoj palanci, kao i na Festivalu Asitež centra u Beogradu.
U sred leta 2020, otvorena je Čitaonica “Ekatarina Pavlović”, nazvana po prvoj pismenoj meštanki Markovca. Preporuke za izbor knjiga prave ljudi koji vole i znaju da čitaju. Pri tom, vode računa da knjižni fond obuhvata naslove u kojima su izbegnute stereotipije o rodnim ulogama, nema knjiga koje propagiraju nejednakost, ali ima onih koje se suprotstavljaju kolonijalnom diskursu u svim vidovima.
Danas biblioteka ima 298 članica i članova i gotovo 4000 naslova, napravljen je elektronski katalog, kao i više čitalačkih utočišta oko ambara, u preuređenom vinskom podrumu, po okolnom drveću i livadama. Novo mesto za čitanje postaje i čekaonica u Domu zdravlja Markovac, jer su knjige dostupne prilikom svake posete lekaru.
U centru sela je zapušteni Dom kulture. Pokrenuta je akcija „Unutrašnje dvorište“, kako bi ga oživeli, što uključuje i mobu za raščišćavanje prostora za zimski ogranak čitaonice. Meštanke i meštani sakupljaju sredstva za sređivanje toaleta tako da će moći i duže da se ostaje ako se kojim slučajem malo začitate.
Sve je to sada Seoski kulturni centar Markovac (www.skcmarkovac.rs). Psihološkinja Aleksandra Miladinović je prva njegova predsednica.
Ima i prepreka. Pojedinci cepaju plakate za bioskop, prosipaju po njima crvene mrlje nalik na krv, prete… Od komšija se u prolazu može čuti po koja opaska: “Znaju oni ko ste vi, i šta podmećete.” Postaje napeto. Prisećam se Krležinog Vučjaka, razmišljam kako selo ume da “reži”. Znam da se Anđelka neće povući, ali meštanke možda hoće. Ipak, niko ne odustaje, nema otkazivanja programa, ima borbenosti. I sve više ljudi traži nove zanimacije i načine da se uključi.
Od svih programa koji su tokom tri godine izvedeni u Markovcu, a bilo ih je 90, navešću najomiljenije: Neizbegavanje života – izložba o hrabrim ženama iz različitih okruženja i perioda, Petson kampuje kamperska radionica, otvaranje Dečjeg kluba, Terapija kulturom sa razgovorima o knjigama Vidžinije Vulf u poslastičarnici “Kod baba Gine”, i dijalozima u bioskopu nakon filmova Kena Louča i braće Darden, predstave 17 izgovora za kašnjenje u školu i Rasvetljavanje slučaja serije ubistava trovanjem u Ćuprijskom okrugu sedamdesetih godina devetnaestog veka.
Svaki put kada posetim Markovac ostajem bez daha, zapanjena, ne samo zbog brojnosti programa i volje koju akcije generišu, već i zbog novog toka-stanja-poretka koji se tamo pravi. Ispod koša se kreira svet u kome svi mogu ali i hoće da učestvuju. I brzo se širi taj svet. Brže no što smo mogli da poverujemo.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Najava da će Ratko Mladić biti sahranjen uz državne i vojne počasti u Beogradu izazvala je burne reakcije širom regiona. Dok su u Republici Srpskoj služeni pomeni i paljene sveće za generala, iz Sarajeva i Zagreba stigle su osude glorifikacije nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, koji je pravosnažno osuđen pred Haškim tribunalom
Još svega tri dana „Vreme“ daje popust od tri hiljade dinara na godišnju pretplatu. Evo zašto je važno da se pretplatite
„Od Gavrila Principa do Ratka Mladića najbolje Srbe ubijaju vezane“, naveo je Aleksandar Vulin
Aleksandar Vučić deli šakom i kapom poslednjih nedelja. Ali, on je strog tata, pa prvo smiruje sopstvenu „decu“. Naravno, njegova je poslednja i on ostaje neprikosnoveni neokrnjeni autoritet. Ovakvo ponašanje ima i psihološko objašnjenje
Rita Flores, čije je pravo ime Margarita Konovalova, tvrdi da je godinama bila pod pritiskom ruske službe bezbednosti i da je morala da prikuplja informacije
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
