Foto: Rade Prelić/Tanjug
Ministarka kaže da su od ozbiljnih kardiohirurških operacija uradili šezdesetak, a da je za to vreme Dedinje uradilo 702. Međutim, ove dve ustanove po svojim kapacitetima baš i ne mogu da se porede
Dve nedelje nakon što je javnost saznala da je lista čekanja za operaciju na niškoj klinici za Kardiohirurgiju ukinuta jer su lekari dobrovoljno i bez nadoknade radili 12 vikenda zaredom, oglasila se ministarka zdravlja Danica Grujičić.
Ona je u intervju za „Blic“ rekla da je eliminisanje liste čekanja za operacije „diskutabilno“, jer su oni od ozbiljnih kardiohirurških operacija uradili – šezdesetak.
„Kada su u pitanju lekari u Nišu, ja moram samo kratko da kažem. Od ozbiljnih kardiohirurških operacija uradili su 60-tak. Za to vreme, Dedinje je uradilo 702 – radnim danom, kardiohirurgija KCS uradila je oko 400 operacija, za to vreme Institut za kardiovaskularne bolesti u Kamenici je uradio preko 300 operacija, tako da je to sklanjanje sa liste čekanja vrlo diskutabilno. Ja nemam ništa protiv kolega u Nišu, pozdravljam njihov entuzijazam, ali priznaćete da su ove cifre mnogo veće“, rekla je Grujičić.
Ovakav stav ministarke mogao bi da bude označen kao iznenađujući jer u više navrata se od niških lekara čulo da sebe ne vide kao heroje.
Direktor Klinike za Kardiohirurgiju Dragan Miliću u intervju za „Vreme“ rekao je da njihov potez nije recept kojim se liste čekanja mogu rešiti i u drugim bolnicama.
„Ovo nije recept koji predlažemo za sve ostale klinike i bolnice u Srbiji. Mi smo našli model koji je nama najviše odgovarao. Na klinici imamo samo 10 kreveta u intenzivnoj nezi. Onog trenutka kada se ti kapaciteti popune, mi više ne možemo da operišemo„, rekao je Milić.
Šta će biti za 10 godina?
Ministarka zdravalja je optimista i smatra da Srbija u narednih deset godina može da ima jedan od najboljih državnih sistema u svetu.
Međutim, čini se da takvog optimizma nema i među lekarima. Medicinski radnici i lekari odlaze iz Srbije zbog loših uslova rada i niskih plata. Titula specijaliste dobija se nakon dugih 10 do 15 godina školovanja i usavršanja.
Kako kaže neurolog dr Anđela Gavrilović, koja je ceo radni vek provela u KBC Zvezdara, kad nema relativno zdravog i zadovoljnog zdravstvenog radnika, onda nema ni zdravog naroda.
“Ljudi nam odlaze. Sada jedan čovek radi posao za četvoro, pa bi shodno tome, trebalo da primi četiri plate. Nekad je potrebno da se lekar klonira, da bude na pet mesta istovremeno da bi pokrio službu, a onda, posle svega, dobije bednu zaradu. Kad već radimo do iscrpljivanja, do poslednjeg atoma snage, onda bi bar bilo pošteno da imamo materijalnu kompenzaciju, jer nemamo psihološku, a ni onu od pacijenata koji su očajni, što je sasvim razumljivo“, rekla je Gavrilović za Nova.rs.
Zašto nema pohvale
Požrtvovanje i rezulti lekara Klinike za kardiohirurgiju u Nišu zaslužili su svaku pohvalu, samo što ona sa vrha vlasti izostaje.
Njihov uspeh otvara mnoga neprijatna pitanja.
Kako je portal „Vreme“ pisao u tekstu „Uspeh niških lekara: Zašto izostaju pohvale vlasti?“, čestitke na uspehu bi za sobom povukle i neka druga pitanja koja bi mogla da naruše godinama građenu sliku aktuelne vlasti kako ona ne samo da niže uspehe, već je i jedina koja to ume i može. Jedina kojoj je to i dozvoljeno.
B.G./Blic/Nova S
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
“Mi smo želeli da se taj finansijski momenat, ako je moguće, isključi iz svake diskusije. Može se odrediti kolika je cena dva kilograma aluminijuma ili kolika je cena automobilske gume. Ali ko će da definiše kolika je cena ljudskog života? Ja ne znam koliko bismo mi inače bili plaćeni za ova 24 dana. Ali siguran sam da smo spasili makar jedan život, a verovatno i više. I to je dovoljno”
Požrtvovanje i rezulti lekara Klinike za kardiohirurgiju u Nišu zaslužili su svaku pohvalu, samo što ona sa vrha vlasti izostaje. Jer, njihov uspeh otvara mnoga neprijatna pitanja, a i direktor klinike dr Dragan Milić nije se libio da kritikuje stanje u zdravstvu
Danica Grujičić je najavila mnogo promena u zdravstvu, a realizovala samo jednu: specijalistički pregledi mogu se zakazati bilo kada, a ne samo od 1. do 5. u mesecu. Promena je smislena, ali mala. Sve ostalo što doktorka Grujičić najavljuje bilo bi lepo, ali za sada izgleda kao šminkanje mrtvaca. Kad se to krpljenje uz pomoć štapa i kanapa iskombinuje sa samopouzdanjem s kojim ministarka Grujičić nastupa, te njen stil komunikacije koji je najjednostavnije opisati kao “rekla sam šta sam rekla”, lako je zaključiti da od ta posla nema ništa
