Foto: FoNet
Država novim zakonima i ratifikacijom međunarodnih konvencija za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom daje dobar normativni okvir, ali i dalje dolazi do značajnog kršenja njihovih prava, rekao je Zoran Pašalić povodom 3. decembra, Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 3. decembar obeležava se od 1992. godine, kada je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana. Cilj obeležavanja je da se i osobama sa invaliditetom omogući jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u upravljanju društvom u kome žive.
Prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji živi 571.780 građana koji se mogu smatrati osobama sa invaliditetom, što predstavlja oko 8 posto ukupne populacije. Međutim, ovome treba dodati da je za 119.482 građana status invaliditeta nepoznat, što predstavlja dodatnih 1,66% ukupne populacije. Od ukupnog broja, više od 58 posto čine žene, dok je muškaraca malo manje od 42%.
Maja Gojković, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Maja Gojković ocenila je da „položaj i prepreke sa kojima se svakodnevno suočavaju žene sa invaliditetom nisu dovoljno vidljive i zato je neophodno da o tome govorimo, jer su one posebno osetljiva i višestruko diskriminisana grupa u društvu.“
Srbija svake godine beleži napredak u poštovanju prava osoba sa invaliditetom, ali ti pomaci su nedovoljni za ocenu da je položaj te ranjive grupe u 21. veku zadovoljavajući, izjavio je danas zaštitnik građana Zoran Pašalić.
On je istakao da „država novim zakonima i ratifikacijom međunarodnih konvencija za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom daje dobar normativni okvir, ali i dalje dolazi do značajnog kršenja njihovih prava“. Naveo je da pritužbe upućene Zaštitniku građana ukazuju da se „najveći problemi javljaju u ostvarivanju prava na obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, zapošljavanje, kao i na nedostatak posebnih usluga i servisa podrške u zajednici“.
Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ukazala je da „i pored vidnih pomaka neka od važnih pitanja nisu u dovoljnoj meri rešena, a odnose se pre svega na adekvatan pristup obrazovanju, zapošljavanju, uslugama zdravstvene i socijalne zaštite i različitim vidovima podrške, ali i na deinstitucionalizaciju i ukidanje prakse potpunog lišenja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom.
„Nije problem samo fizička pristupačnost, već i druge vrste prepreka koje stoje pred građanima koji imaju oštećenja vida i sluha, upozorila je poverenica. Janković je navela da je obrazovna struktura osoba sa invaliditetom značajno nepovoljnija nego kod opšte populacije i da je posebno važno unaprediti dostupnost obrazovnog sistema deci sa invaliditetom, kao i kontinuirano unapređivati inkluzivno obrazovanje, pružajući podršku učenicima i studentima u skladu s njihovim potrebama.“
Demokratska stranka je istakla da je „osnovno pravo svakog građanina pravo na zdravstvenu zaštitu, a u Srbiji čak ni svaki Dom zdravlja nema odgovarajuće rampe za invaliditetom, ili ih uopšte nema, jer su one često samo formalno napravljene kako bi omogućile ispunjavanje uslova za dobijanje građevinske dozvole, a suštinski su neupotrebljive“, navodi se u saopštenju, i dodaje da je ista situacija i kada je u pitanju većina javnih ustanova.
„Invalidske penzije su toliko male da ne mogu da zadovolje ni osnovne životne potrebe jedne osobe i ukazuje da ni novčana nadoknada za tuđu negu i pomoć nije od velike pomoći, jer iznosi najviše 22.000 dinara, iako je jasno da se tim novcem ne može platiti lični asistent ili prava pomoć u kući.“
S.Ć./FoNet / RTV
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Ako me moji saborci predlože i ako budem želeo da budem kandidat za predsednika vlade, to neću da krijem, izaći ću sa tim“, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić
„To je bio jedan pokušaj da se pokaže da i vladajuća stranka, odnosno vladajuća koalicija, može da izvede puno ljude na ulicu“, smatra politikolog Vujo Ilić
„Poruke koje se šalju sa studentskih skupova su sada već evidentno regionalno uslovljene", kaže za "Vreme" profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić
Šta stoji iza hapšenja 37 ljudi na Gazimestanu na Vidovdan koje je sprovela policija Kosova? Da li su zaista uhapšeni roditelji sa decom? Ko je odlučivao o tome šta su kriterijumi za hapšenje pojedinaca?
Na studentskom skupu „Sve se vidi na Vidovdan“ u Kraljevu okupilo se 5.700 ljudi, objavio je Arhiv javnih skupova, uz napomenu da je to, srazmerno broju stanovnika, kao da se u Beogradu okupilo 128.000 građana.
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
