Foto: Dimitrije Goll/Tanjug
U slučaju novih sukoba na ovim prostorima niko ne bi prolio suzu za Srbijom, jer su Vučić i ekipa (brnabići, vulini, gašići, jovanovi, martinovići) učinili sve da ova zemlja postane parija za kojom niko ne bi žalio
Stiče se utisak da pokolj na Bliskom istoku posmatramo s bezbedne udaljenosti: daleko je, a i kod nas se tako nešto ne može dogoditi. Rat u Ukrajini se, s druge strane, pretvorio u pokolj dugog trajanja, te se po receptu štampe iz Prvog svetskog rata „na istoku ništa novo“ i tu osećamo zaštićeni daljinom.
Ovi utisci su, međutim, vrlo varljivi. Ne samo što su nam oba rata fizički mnogo bliža nego što nam utisci to kažu i ne samo što su u oba rata veoma uključeni gotovo svi važni svetski igrači – ista, dakle, ekipa koja se o mnogo čemu pita i na ovim prostorima – već, što je najvažnije i najgore, Srbija je u ovom trenutku veoma nestabilna, iscrpljena zemlja podložna raznim infekcijama (kao i svaki organizam slabog imunog sistema).
U nedavnoj prošlosti, još dok stvari nisu bile tako jasne kao danas (videćemo šta ova rečenica znači), Srbija je pokušala da odigra ulogu Izraela i, predvođena hladnokrvim zločincem Slobodanom Miloševićem, provela kao bosa po trnju: izgubila je sve ratove u kojima je učestvovala, ali poraze nije priznala te sad tavori u bezumnom limbu samozavaravanja i duboke nemoći. Za razliku od Izraelaca koji se danas tiskaju po aerodromima širom sveta ne bi li otišli u Izrael i latili se puške (nema dovoljno letova da bi ih prevezlo), Srbi su se, onomad, razbežali kud koji, što je bila jedna od retkih svetlih stvari u čitavom ovom zagnojenom prostoru. (Da li, pak, Izraelci treba da se ponose ovim svojim patriotizmom krajnje je upitno.)
Ali tada, kad je Milošević pokretao svoje ratne pohode protiv Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova, Srbija je, na konto Prvog i Drugog svetskog rata, kada je bila među zemljama pobednicama, uživala nekakav ugled i imala zemlje koje su joj bile sklone. Taj ugled su Milošević i njegovi saradnici poput Vučića, Šešelja i Nikolića, vrlo brzo i efikasno skrckali u nepovrat, opteretivši Srbiju nasleđem ratnih zločina, bestijalnosti i genocida.
Danas, Srbija pod Vučićevom čizmom nema nijednog jedinog saveznika na koga bi se mogla, u slučaju nevolje, osloniti. S jedne strane to je dobro jer Vučić vlada racionalno (u sopstvenom interesu, doduše, ne i u korist zemlje čiji je predsednik) i zna koliko je Srbija jadna, bedna i nikakva (osim ako nije poverovao u sopstvene laži), te se neće odvažiti ni na kakvu ratnu avanturu. S druge strane, on svu energiju i sve resurse koristi da bi ostao na vlasti, što znači da je Srbija, svakim danom, svakim satom, sve iscrpljenija, sve jadnija i sve bednija. Drugim rečima, danas Srbija mnogo više liči na Gazu.
Eto smisla rečenice da stvari, u doba kada Milošević kreće u razaranje Hrvatske, nisu bile jasne kao danas: tada se, pametnom politikom, nešto još i moglo dobiti. Danas je, međutim, sve jasno. Srbija je ruinirana zemlja bez prijatelja, prepuštena na milost nesposobnom, ali zato beskrupuloznom i grabljivom tipu i njegovoj jednako besramnoj ekipi. Ukoliko bi, dakle, Srbija danas ušla, ili bila uvučena u sukob – a koliko je sve nestabilno i ranjivo videlo se u Banskoj, Bosna neprestano tinja – prošla bi kao nesrećni Palestinci. Ako ne i gore. Pokolj Palestinaca „prijateljski“ Iran i okolne arapske zemlje, računajući i libanski Hezbolah koji je, preventivno, dobio po gubici, gledaju zgađeni, ali bez pokreta.
U slučaju sukoba na ovim prostorima, međutim, niko ne bi prolio suzu za Srbijom, jer Vučić i ekipa (brnabići, vulini, gašići, jovanovi, martinovići) učinili su sve da ova zemlja postane parija za kojom niko ne bi žalio, niti bi iko, makar kroz škrgut zuba, negodovao.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta stoji iza hapšenja 37 ljudi na Gazimestanu na Vidovdan koje je sprovela policija Kosova? Da li su zaista uhapšeni roditelji sa decom? Ko je odlučivao o tome šta su kriterijumi za hapšenje pojedinaca?
Na studentskom skupu „Sve se vidi na Vidovdan“ u Kraljevu okupilo se 5.700 ljudi, objavio je Arhiv javnih skupova, uz napomenu da je to, srazmerno broju stanovnika, kao da se u Beogradu okupilo 128.000 građana.
Od planiranih 11 odeljenja u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, u prvom upisnom roku popunjena su samo dva, tvrde roditelji učenika koji ocenjuju da je škola ušla u ozbiljnu krizu
Aleksandar Vučić je za četiri dana oko sopstvenog političkog mitinga nebrojeno puta i u svakom pojavljivanju izgovorio reč izbori. Jedino što nije rekao jeste - kada će se oni i održati
Studenti u Kraljevu organizuju protest na Vidovdan pod sloganom „Sve se vidi na Vidovdan“. Skup je organizovan uz dolazak učesnika iz cele Srbije
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
