Analiza

Crna Gora protiv TV Happy: Promoter ratnih zločinaca i šovinizma 2

Omiljeni tumač stvarnosti televizije Happy: Vojislav Šešelj

Foto: Dragan Kujundžić/Tanjug

9. 1. 2022. / 14.55

Crna Gora protiv TV Happy: Promoter ratnih zločinaca i šovinizma

Rat iz devedesetih se pretvorio u medijski rat. Neki beogradski mediji svojom uređivačkom politikom ozbiljno narušavaju međunacionalne odnose u susednim zemljama. Crnogorska Agencija za elektronske medije je zbog toga zabranila neke emisije beogradske televizije Happy. Srpski REM se pritom ponaša kao pokrovitelj medijske prostitucije i dubinskog razaranja društva

Iako je australijska odiseja Novaka Đokovića još uvek najveći hit, aktivisti na društvenim mrežama, uglavnom stručnjaci za sve i svašta, juče i danas zdušno komentarišu i odluku crnogorske Agencije za elektronske medije (tamošnji REM) da se zbog širenja nacionalne mržnje, netrpeljivosti i diskriminacije pripadnika crnogorske nacionalnosti na period od šest meseci zabrani emitovanje pojedinih emisija beogradske Televizije Happy. Povod za zabranu je bilo gostovanje jednog od omiljenih happy-tumača stvarnosti, lidera Srpske radikalne stranke i haškog osuđenika Vojislava Šešelja, koji je u svom karakterističnom izričaju na pasja kola izvređao Crnu Goru i Crnogorce. A povoda vazda ima.

Mnogi srpski mrežni eksperti ocenjuju da zabrana predstavlja udar na slobodu govora i mišljenja, a to je stav i većine vučićevskih medija, koji čak govore o uvođenju "medijskog mraka“ u susednoj državi. Drugi su se ovoj odluci obradovali, uz tvrdnju da je ovaj skaredni televizijski kanal u vlasništvu "kontroverznog biznismena“ Predraga Rankovića Peconija odavno, i u potpunosti, trebalo zabraniti i u Srbiji, i podsetili na bezbrojne skandale koji se svakodnevno produkuju na ovoj televiziji, a na koje smo već oguglali. Tu mnoga besramlja u rijaliti-programima, koja su, koliko god užasna bila, ipak časnija od promocije ratnih zločinaca i relativizacije zločina, širenja šovinizma i nacionalizma, rehabilitacije Miloševićeve politike i primitivne propagande u korist Vučićevog režima, a što sve gledamo u političkim emisijama koje po pravilu vodi "pištoljaš“ Milomir Marić. Happy se pre dve godine proslavio i jezivim video-snimkom na kojem se vidi komadanje i sečenje formiranog fetusa, promovišući tako borbu protiv abortusa u poodmaklom 21. veku.

Da su ovi drugi u pravu, možete sa punom sigurnošću zaključiti čak i ako niste ekspert: dovoljno je da pročitate važeći Zakon o elektronskim medijima. Da Savet Regulatorne agencije za medije (REM) nije toljaga u rukama režima, već da radi svoj posao – ne bi samo Happy, već verovatno sve televizije sa nacionalnom pokrivenošću, odavno izgubile dozvolu za emitovanje.

Zakon i podzakonski akti, ukratko, kažu: da su pružaoci medijskih usluga dužni da obezbede slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje, da treba da doprinesu podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa građana, da je zabranjeno širenje nacionalne i verske mržnje, da treba da obezbede svim političkim akterima u periodu predizborne kampanje zastupljenost bez diskriminacije… A ako se toga ne pridržavaju, REM može da izdaje opomene, ili da ih privremeno ili trajno zabrani. Šta ovde nije jasno? Stoga se i kaže da je ovo "nezavisno“ telo – rak-rana naše medijske scene i pokrovitelj ne samo medijske prostitucije već i dubinskog razaranja društva.

Podsetimo da je crnogorski AEM i ranije izricao mere zabrane televiziji Happy i tamošnjem Pinku. I mnoge bosanskohercegovačke organizacije tražile su od tamošnjeg regulatora da reaguju na nacionalnu mržnju koju šire "veliki“ beogradski televizijski kanali. Reakcija je izostala zbog kompleksne političke situacije u Crnoj Gori.

Sve ovo otvara jedno veoma ozbiljno pitanje: da li se rat devedesetih zapravo pretvorio u medijski rat? Odnosno, da li mediji iz Beograda svojom uređivačkom politikom ozbiljno narušavaju međunacionalne odnose u susednim zemljama? Odgovor je pozitivan, s tim što nije jasno kako tome stati na put. Rešenje svakako nemaju ni oni ovdašnji građanski orijentisani političari koji se, je li, bore protiv nacionalizma, a ne silaze sa programa ovih televizija.

Slučaj ima još jednu dimenziju. Nazovimo je mutnim odnosima između Beograda i glavnih političkih aktera u Crnoj Gori, koji se prelivaju i preko medija. Setimo se da je, recimo, "Informer“ imao svoje crnogorsko izdanje koje je, istim metodama kojima se služi u Srbiji, štitio režim Mila Đukanovića i obračunavao sa njegovim političkim protivnicima na najprimitivniji način. Zajednički imenitelj Đukanovića i Vučića još uvek je Vladimir Beba Popović.

Da stvari u ovim balkanskim maglama uvek imaju višestruko dno govori i sledeći podatak: jedan ovdašnji kvaziopozicioni političar, koji kao podržava Crnu Goru i bori se protiv srpske hegemonije, se nalazi na platnom spisku TV Happy.

 

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu