Foto: Dragan Kujundžić/Tanjug
Rat iz devedesetih se pretvorio u medijski rat. Neki beogradski mediji svojom uređivačkom politikom ozbiljno narušavaju međunacionalne odnose u susednim zemljama. Crnogorska Agencija za elektronske medije je zbog toga zabranila neke emisije beogradske televizije Happy. Srpski REM se pritom ponaša kao pokrovitelj medijske prostitucije i dubinskog razaranja društva
Iako je australijska odiseja Novaka Đokovića još uvek najveći hit, aktivisti na društvenim mrežama, uglavnom stručnjaci za sve i svašta, juče i danas zdušno komentarišu i odluku crnogorske Agencije za elektronske medije (tamošnji REM) da se zbog širenja nacionalne mržnje, netrpeljivosti i diskriminacije pripadnika crnogorske nacionalnosti na period od šest meseci zabrani emitovanje pojedinih emisija beogradske Televizije Happy. Povod za zabranu je bilo gostovanje jednog od omiljenih happy-tumača stvarnosti, lidera Srpske radikalne stranke i haškog osuđenika Vojislava Šešelja, koji je u svom karakterističnom izričaju na pasja kola izvređao Crnu Goru i Crnogorce. A povoda vazda ima.
Mnogi srpski mrežni eksperti ocenjuju da zabrana predstavlja udar na slobodu govora i mišljenja, a to je stav i većine vučićevskih medija, koji čak govore o uvođenju „medijskog mraka“ u susednoj državi. Drugi su se ovoj odluci obradovali, uz tvrdnju da je ovaj skaredni televizijski kanal u vlasništvu „kontroverznog biznismena“ Predraga Rankovića Peconija odavno, i u potpunosti, trebalo zabraniti i u Srbiji, i podsetili na bezbrojne skandale koji se svakodnevno produkuju na ovoj televiziji, a na koje smo već oguglali. Tu mnoga besramlja u rijaliti-programima, koja su, koliko god užasna bila, ipak časnija od promocije ratnih zločinaca i relativizacije zločina, širenja šovinizma i nacionalizma, rehabilitacije Miloševićeve politike i primitivne propagande u korist Vučićevog režima, a što sve gledamo u političkim emisijama koje po pravilu vodi „pištoljaš“ Milomir Marić. Happy se pre dve godine proslavio i jezivim video-snimkom na kojem se vidi komadanje i sečenje formiranog fetusa, promovišući tako borbu protiv abortusa u poodmaklom 21. veku.
Da su ovi drugi u pravu, možete sa punom sigurnošću zaključiti čak i ako niste ekspert: dovoljno je da pročitate važeći Zakon o elektronskim medijima. Da Savet Regulatorne agencije za medije (REM) nije toljaga u rukama režima, već da radi svoj posao – ne bi samo Happy, već verovatno sve televizije sa nacionalnom pokrivenošću, odavno izgubile dozvolu za emitovanje.
Zakon i podzakonski akti, ukratko, kažu: da su pružaoci medijskih usluga dužni da obezbede slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje, da treba da doprinesu podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa građana, da je zabranjeno širenje nacionalne i verske mržnje, da treba da obezbede svim političkim akterima u periodu predizborne kampanje zastupljenost bez diskriminacije… A ako se toga ne pridržavaju, REM može da izdaje opomene, ili da ih privremeno ili trajno zabrani. Šta ovde nije jasno? Stoga se i kaže da je ovo „nezavisno“ telo – rak-rana naše medijske scene i pokrovitelj ne samo medijske prostitucije već i dubinskog razaranja društva.
Podsetimo da je crnogorski AEM i ranije izricao mere zabrane televiziji Happy i tamošnjem Pinku. I mnoge bosanskohercegovačke organizacije tražile su od tamošnjeg regulatora da reaguju na nacionalnu mržnju koju šire „veliki“ beogradski televizijski kanali. Reakcija je izostala zbog kompleksne političke situacije u Crnoj Gori.
Sve ovo otvara jedno veoma ozbiljno pitanje: da li se rat devedesetih zapravo pretvorio u medijski rat? Odnosno, da li mediji iz Beograda svojom uređivačkom politikom ozbiljno narušavaju međunacionalne odnose u susednim zemljama? Odgovor je pozitivan, s tim što nije jasno kako tome stati na put. Rešenje svakako nemaju ni oni ovdašnji građanski orijentisani političari koji se, je li, bore protiv nacionalizma, a ne silaze sa programa ovih televizija.
Slučaj ima još jednu dimenziju. Nazovimo je mutnim odnosima između Beograda i glavnih političkih aktera u Crnoj Gori, koji se prelivaju i preko medija. Setimo se da je, recimo, „Informer“ imao svoje crnogorsko izdanje koje je, istim metodama kojima se služi u Srbiji, štitio režim Mila Đukanovića i obračunavao sa njegovim političkim protivnicima na najprimitivniji način. Zajednički imenitelj Đukanovića i Vučića još uvek je Vladimir Beba Popović.
Da stvari u ovim balkanskim maglama uvek imaju višestruko dno govori i sledeći podatak: jedan ovdašnji kvaziopozicioni političar, koji kao podržava Crnu Goru i bori se protiv srpske hegemonije, se nalazi na platnom spisku TV Happy.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon duže bolesti u Podgorici je 19. aprila preminuo kontroverzni crnogorski biznismen Branislav Brano Mićunović. „Bog i batina svega na Balkanu" i kontroverzni crnogorski biznismen najčešće je pominjan kao vodeća ličnost organizovanog kriminala još iz perioda bivše Jugoslavije
Stranka Zajedno kasno sinoć na stranačkim organima donela je odluku da isključi iz stranke Đorđa Miketića nakon njegove odluke da će gradski odbor te stranke izaći na beogradske izbore
Na sastanku koalicije “Srbija protiv nasilja” u petak utvrđen je većinski stav da se učestvuje na beogradskim i lokalnim izborima i da se SNS-u ne prepušta bez borbe sudbina Beograda i drugih gradova. Neki pak, misle da je borba već izgubljena ili je uopšte ne priznaju
Beograd na vodi će nakon proširenja obuhvatiti ogroman deo savskog priobalja, područja koje je već ekološki devastirano. Širenje kompleksa povećava rizik od poplava, pojave toplotnog ostrva i dodatnog zagađenja vazduha, kaže Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta
U Beogradu je posle kraće bolesti preminuo čuveni arhitekta Đorđe Bobić. Bio je i glavni arhitekta Beograda i oštar kritičar razvoja grada poslednjih godina
Fraze „izbora neće biti“ ili „aktivni bojkot“ dobre su za gusle u grupama istomišljenika na društvenim mrežama, ali nisu politika. Ona se vodi neumornom borbom za svaki glas u svakom gradu i selu. Nema drugog načina
Predlog koji se našao u Ujedinjenim nacijama da se proglasi dan sećanja na genocid u Srebrenici aktuelna srpska vlast bi morala prva da pozdravi jer bi time pokazala jasan diskontinuitet s režimom Slobodana Miloševića, koji nije uradio ništa da bi genocid u Srebrenici sprečio. Pa zašto to ne čini
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
