U novom dvobroju

Branko Kukić: Šuma gori, a zeka pijucka vodu 2

O nepomirljivoj isključivosti i bezobzirnoj sebičnosti: Branko Kukić

Foto: A. Anđić

25. 4. 2022. / 9.41

Branko Kukić: Šuma gori, a zeka pijucka vodu

“Mnogi naši poslovi, lični i državni, započeti su a nisu dovršeni, i naše kuće su započete i nedovršene – zvrje kao rugla pored izlokanih puteva, a ‘graditelji’ i ‘srpski domaćini’ tumaraju po njima kao posustale aveti. Mi smo slepi kod očiju, kod nas ‘kako koje gudi, sve više ludi’, da upotrebim tu srpsku izreku kao oblik samospoznaje”

Piše: Sonja Ćirić
"Ovi izbori su dokazali tvrdnju Jovana Cvijića još iz 1903. godine da u Srbiji vlada ’politička ciganija’, kako je on to formulisao. Nedavno su se jedva ti svati iz opozicije nekako skupili ’s koca i konopca, a nije prošla nijedna sedmica, evo ih, opet se svađaju. Videćete, oči će povaditi! Ja sam svojevremeno čitao knjigu Politička istorija Srbije Živana Živanovića u četiri toma (izašla 1925. godine, i nikada više nije objavljena), i shvatio sam da se u političkom životu Srbije do dana današnjeg ništa nije promenilo, osim povremeno sijalice u klozetu.

Evo šta Živanović na jednom mestu piše: ’Ako se građani jedne iste države u svojim ‘političkim ubeđenjima’ toliko raziđu da su stalno na ratnoj nozi, da su zapojeni mržnjom, da su toliko otuđeni i u netrpljivosti ogrezli; ako se građani takvim načinima ‘vaspitaju’ u nepomirljivoj isključnosti i gruboj i bezobzirnoj sebičnosti da ne samo što jedni drugima žele i spremaju svako zlo, već i visoki državni interesi ne samo što ne nalaze opštu potporu, već se partijski interesi u tolikoj meri pretpostavljaju visokim državnim interesima, onda, sasvim prirodno, to sve ukupno donosi i svoje rezultate kakve niko savestan ne može poželeti ni svojoj otadžbini ni onoj kolektivnoj celini što se zove narod.’

Posvađali su se i oni Titovi u jednopartijskom sistemu i rasturili državu od 22 miliona stanovnika. Ti su, zajedno sa onim Pašićevim, u stvari bili najgori. Ovi sadašnji će rasturiti i ovu, koja će stvarno stati ’pod jednu šljivu’. Ali pitanje je da li su za sve ovo krivi samo jurodivi pojedinci. Mislim da je to krivica čitavog naroda, ma koje vere ili narodnosti bio. Reč je o karakteru ovog naroda. O njegovoj sebičnosti, zavisti, želji za osvetom, neobrazovanosti, nevaspitanju, potuljenosti i bandoglavosti. Davno je to lepo opisao Vladimir Dvorniković u svojoj knjizi Karakterologija Jugoslovena. Ali zalud knjige kad svuda zvone zvona i zveče praporci, a pevačica se penje na astal.“

Pročitajte ceo intervju sa Brankom Kukićem u nedeljniku "Vreme“ od četvrtka (21.  aprila)

Pretplatite se na digitalno izdanje

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu