Foto: Screenshot N1
Ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko pitao je Borka Stefanovića da li vodi računa o mišljenju većine kada u Parlamentu predlaže Rezoluciju o usklađivanju spoljne politike Srbije sa EU. Najnovije istraživanje CRTE govori da je broj onih koji bi da vlasti u Beogradu uvedu sankcije protiv Kremlja porastao od maja za 10 odsto, pa sada, posle 10 meseci rata, iznosi 19 odsto
Budućnost Srbije je u Evropskoj uniji (EU) i sve drugo bi značilo izolaciju sa katastrofalnim posledicama, saopštio je danas potpredsednik Skupštine Srbije i zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović, reagujući na komentare ruskog ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka na Predlog rezolucije o usklađivanju spoljne politike Srbije sa EU koji je Stefanović podneo Odboru za spoljnu politiku Skupštine Srbije.
„Ukoliko ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko, želi da zaista pomogne Srbiji, umesto komentarisanja Rezolucije trebalo bi da objasni rukovodstvu Rusije koliko je štetno po interese Srbije kada se, da bi objasnili pokušaj otcepljenja delova Ukrajine, pozivaju na kosovski presedan“, poručio je Stefanović.
Prema njegovom stavu, „Srbija mora da vodi samostalnu politiku, ne može da reaguje na pritiske sa Zapada i pojedine pokušaje oduzimanja dela teritorije, ali i na pritiske sa Istoka da ostane izolovano ostrvo na evropskom kontinentu“.
Podsećamo, ambasador Bocan-Harčenko je komentarišući Rezoluciju o usaglašavanju spoljne politike sa EU i uvođenju restriktivnih mera prema Rusiji upitao „da li Stefanović vodi računa o mišljenju većine državljana Srbije“, navodeći da se po ispitivanju javnog mnjenja „njegov predlog ne poklapa sa stavom više od 80 odsto srpske javnosti“.
„Zašto gospodin Stefanović, govoreći o mogućim gubicima zbog neslaganja Srbije sa evropskim restrikcijama, lukavo zaobilazi one probleme koji će se sigurno pojaviti u slučaju ograničavanja saradnje Srbije sa Rusijom u sferama ekonomije koje su od vitalnog značaja“, rekao je Bocan-Harčenko.
Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja koji je upravo objavio Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA, broj onih koji su za to da vlasti u Beogradu uvedu sankcije protiv zvaničnog Kremlja porastao je za 10 odsto: u maju ove godine je bilo 9 posto a u oktobru je 19 odsto. Takođe, u maju je 32 odsto građana bilo da se zadrže dobri odnosi sa Rusijom, a u oktobru je taj procenat porastao na 61 odsto.
Rezultati ukazuju da se trend velike podrške Rusiji s početka rata smanjuje.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od hiljadu ispitanika u periodu od 24. septembra do 3. oktobra ove godine.
S.Ć./FoNet/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Na Kosovu je nedavno najavljena primena Zakona o strancima, a to pravi probleme studentima i zaposlenima u obrazovnim, ali i zdravstvenim institucijama. Kakva je sudbina Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici?
Centar za društvenu stabilnost iz Novog Sada u nedelju poziva na skupove „Građani protiv blokada“. U Vranju planiraju „ispraćaj ćacadi“
Opozicija iz Negotina kaže da u tom gradu, pred nadolazeće lokalne izbore, SNS već ide od vrata do vrata i deli poklone, i da vladajuća partija na te izbore gleda „kao na borbu na život i smrt“
Da li režim finansira ili samo čuva murale na kojima širom Srbije piše: „Kad se vojska na Kosovo vrati…“? I, šta uopšte znači ta poruka? DW istražuje ovu borbu za simbole i zidove
Nekadašnji načelnik Generalštaba i komandant Treće armije Vojske Jugoslavije u vreme rata na Kosovu pravosnažno je osuđen na zatvorsku kaznu od 22 godine za zločine počinjene nad Albancima
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
