Foto: Milovan MilenkovićDoktor Miljatović iz Doma zdravlja na Paliluli upisivao je u elektronski karton na desetine dijagnoza teških neuroloških i psihijatrijskih bolesti od kojih oni nisu bolovali, kako bi ispitao lek koji se koristi kod ljudi sa oštećenjem mozga
Ljutit i uznemiren mladić ušao je početkom januara 2021. godine u Dom zdravlja „Dr Milutin Ivković“ na Paliluli i povišenim tonom tražio je hitan razgovor sa rukovodiocima te ustanove i psihijatrom Aleksandrom Miljatovićem, piše portal BIRN. Mladić, čije je ime poznato redakciji i koga ćemo zbog zaštite privatnosti u daljem tekstu zvati Saša, bio je pacijent Službe za zaštitu mentalnog zdravlja i kod psihijatra je ranije dolazio zbog uobičajenih nedaća – problemi u porodici, na poslu,…
Nekoliko dana ranije u DZ Palilula dobio je zdravstveno uverenje koje mu je bilo potrebno za dobijanje visokorizičnog posla. Ono što Saša tada nije znao jeste da je u uverenju stajao čitav spisak teških neuroloških i duševnih poremećaja od kojih on nije bolovao, a koje je u njegov elektronski zdravstveni karton upisao psihijatar dr Aleksandar Miljatović. Dijagnoze su bile upisane pod šiframa, pored kojih nije stajalo objašnjenje šta one označavaju.
Saša posao nije dobio. Nadležni u firmi nisu mogli da veruju da gledaju u osobu koja je, bar prema dokumentaciji, toliko bolesna. Nesuđeni poslodavci čak su mu preporučili da zatraži državnu pomoć, s obzirom na njegovo teško neurološko i duševno stanje.
Mladić je od Doma zdravlja tražio hitno objašnjenje. Lekari, sa kojima su razgovarali novinari BIRN-a, kazali su da su letimičnim pogledom u Sašin zdravstveni karton uočili da on te dijagnoze nije imao pre decembra 2019. godine i da su čudne stvari počele da se dešavaju sa svakom novom posetom psihijatru dr Miljatoviću, kada su Saši dopisivane nove bolesti, pod šifrom.
Čim je zapretio da će o svemu obavestiti novinare i advokate, dr Aleksandar Miljatović mu je odmah izbrisao deo dijagnoza – kasnije su obrisane i ostale. Pravnici DZ Palilula pravdali su se pred pacijentom da je došlo do greške, da je reč o pojedinačnom slučaju i da će ta greška odmah biti ispravljena brisanjem dijagnoza iz zdravstvenog informacionog sistema Heliant.
Posle tog burnog zimskog dana na Paliluli, rad u zdravstvenoj ustanovi nastavio je da se odvija uobičajeno, pravna služba nije reagovala, a psihijatar Miljatović nastavio je da prima pacijente kao i ranije.
Možda bi se sve i zaustavilo na ovome da narednih dana i meseci veliki broj pacijenata, koje je lečio doktor Miljatović, nije došao u DZ Palilula da se žali zbog istog problema – zbunjivalo ih je što imaju i po nekoliko desetina dijagnoza pod šifrom i to što su dijagnoze počele da im se umnožavaju od početka 2019. godine. Pojedinim pacijentima upisano je čak 30 dijagnoza.
Manipulisanje dijagnozama poklapa se sa periodom kada je doktor Miljatović pokušao da sprovede kliničko ispitivanje leka pimavanserina, koji se koristi za poboljšanje funkcionisanja mozga kod ljudi koji imaju degenerativna i progresivna oštećenja mozga.
Višemesečno istraživanje BIRN-a, koje je bazirano na prikupljenoj dokumentaciji, razgovorima sa izvorima i pacijentima, pokazuje da ovo nije jedinstveni slučaj – sagovornici BIRN-a navode da je i ranije bilo primera dopisivanja ili prepravki dijagnoza u kliničkim ispitivanjima, posebno kod psihijatrijskih pacijenata, ali nikada u ovakvom obimu.
„Pacijente nije lako naći. Moraju da vam veruju. To je posebno važno kod psihijatrijskih pacijenata. Zato se često uključuju pacijenti koji nisu adekvatni. Friziraju se dijagnoze da bi lekari mogli da nakupe dovoljan broj pacijenata za klinička ispitivanja”, kaže za BIRN jedna doktorka koja je želela da ostane anonimna.
Koliko je bilo takvih pacijenata u DZ Palilula kojima su upisivane dijagnoze? Direktor Doma zdravlja dr Aleksandar Stojanović za BIRN kaže da bi samo osnivanjem neke posebne komisije moglo da se utvrdi koliko je ljudi oštećeno time što su im upisane teške psihijatrijske bolesti koje nemaju.
Ceo tekst pročitajte na portalu BIRN
Vanredni parlamentarni izbori održavaju se u nedelju, 25. oktobra. Pravo glasa ima 6.451.292 birača, a glasaće se na 8.392 biračka mesta. Izborna tišina traje do zatvaranja biračkih mesta u 20 časova
Publicista Dejan Lučić uhapšen je zbog sumnje da je tvrdnjama o izbornom danu izazvao paniku i nerede, saopštilo je tužilaštvo
Može li lista sa 45 odsto glasova da dobije većinu u Skupštini? Može. Ključ je u cenzusu i raspodeli mandata. Evo kako to radi u Srbiji
Oko 90 aktivista i prevodilaca iz Mađarske i Vojvodine planira da prati izbore u Srbiji. Organizacija DE! Akcióközösség oslanja se na mobilne timove, snimanje događaja na terenu i brzo objavljivanje informacija o dešavanjima
Članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara zahtevaju hitnu reakciju Republičke izborne komisije zbog uskraćivanja pristupa novinarima u Pančevu i Vranju i traže odgovornost onih koji ih sprečavaju da prate rad izbornih komisija
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
